Milica Mihajlović: Rijaliti nam truje decu!

ODRASTAJUĆI uz oca, velikog srpskog pisca Dragoslava Mihailovića, znala je, kaže, da nije lako usuditi se da „odeš” u umetnike. Imala je priliku da iskusi koliko je to težak i neizvestan posao, ali zbog toga ni u jednom trenutku nije imala dilemu - samo iz velike ljubavi izabrala je baš glumu. Milica Mihajlović je svoju darovitost pokazala kroz brojne uloge kako na filmu, tako i u pozorištu. Jedna je od onih glumica koje znaju da oplemene svaki lik i da mu daju posebnu dozu šarma. Zbog toga je, iako je veoma skromna i tiha, uvek dovoljno primećena. Trenutno je gledamo u seriji „Komšije” (RTS 1) u ulozi slikarke Milice Zdravković koja odlučuje da sa suprugom, violinistom, pobegne od gradske vreve i nastavi život na selu, na obali Dunava.

- Pošto sam odrastala u umetničkom svetu, tu vrstu sanjara potpuno razumem. Poznate su mi takve zablude i susrela sam se sa zanesenjacima koji su se u tome i okušali. Neki su „nagrabusili”, a nekima se i posrećilo. Ljudi obično idealizuju taj život u prirodi i mirnijoj sredini. Uglavnom očekujemo jedno, a tamo zatičemo nešto sasvim drugo, kao i u seriji. Ideal bračnog para Zdravković je da se u selu osame, posvete jedno drugom, svojoj umetnosti, pravljenju dece... A na kraju se ispostavi da ni za šta nemaju vremena, jer su okruženi nametljivim komšijama, njihovim temama, problemima, pričama... Međutim, s vremenom shvataju da upravo neplanirane stvari čoveku mogu da oplemene život. Jer, bogatstvo življenja nije u pejzažu, stvarima, materijalnom... već u ljudima oko nas.

Milicu smo gledali i u „Sinđelićima”, u ulozi Nikoline, a ovih dana snima se i treća sezona popularne serije. Svi likovi su, kaže, isti, deca su malo porasla, a odnosi među odraslima su još bogatiji i komplikovaniji.

- Ova serija ima toliko šarma da nije ni čudo što su „Seranovi” postigli toliki uspeh u svetu. Ona je nešto sasvim novo, prijemčivo različitim ljudima, a naročito ovako temperamentnima kao što smo mi. Taj mediteranski duh i latino šarm je i nama veoma blizak, prepoznatljiv i privlačan.

Da nije uspela da upiše Akademiju, studirala bi književnost, ali prošla je iz prvog puta. Poželela je da se bavi glumom još kao dete, kada su je roditelji veoma često vodili u pozorište. Davno je, ističe, osetila da bi kroz taj poziv mogla najbolje da predstavi svoju ličnost.

- Najdublja potreba u svima nama je da se izrazimo, ali i da imamo sreću da u tome budemo prepoznati. Ja sam, eto, imala utisak da to mogu da ostvarim kroz glumu. Kako nam život stalno postavlja nove zadatke i iskušenja, i mi glumci se dosta menjamo. Znate, naš poziv je nešto slično psihoterapeutu. Stalno smo u poziciji da razotkrivamo druge ličnosti i karaktere, jer moramo da ih „provučemo” kroz sebe kako bismo ih oživeli.

Šarmantna glumica kaže da je u ovom poslu naučila da bude timski igrač. Upravo je to, dodaje, i najvažnije ako želite da se ostvarite i izrazite neki svoj doživljaj.

- I pozorište i film su kolektivne delatnosti. Mislim da je naš zajednički zadatak da vam ispričamo priču. Jer, nije suština u tome da vam pokažem kako ja fantastično glumim, to je potpuno mizeran motiv za svakog glumca... Kao timski igrač uživam u svom poslu i imam veoma mnogo prijatelja-kolega. S druge strane ponekad me to i iscrpi, ali pronašla sam izlaz u prevođenju dramskih pozorišnih komada. To mi je prilika da se malo osamim, ali i da nešto radim.

„Sinđelići”

Obožava i film i pozorište, i srećna je, naglašava, i privilegovana što može da se ostvari na oba polja. Ali takođe misli i da je život u pozorištu najvažniji u glumačkom poslu, jer se u njemu najviše uči, stasava, stiče kondicija...

Milica je poznata po širokom osmehu i vedroj prirodi, ali i po tome što često voli da se našali na svoj račun. To je upravo i njen recept za lepšu i rasterećeniju svakodnevicu.

- Mislim da je humor beskrajno važan za opstanak, jer je život previše težak i bez smeha ne bi bilo moguće da preživimo. Ja sam odrastala u pravoj „italijanskoj” porodičnoj atmosferi. Svi smo bili previše temperamentni, glasni i izraziti u svojim emocijama. To mi i sada prija, za drugo i ne znam.

Kroz karijeru je imala veliku podršku roditelja, brata, a sada i supruga, čuvenog glumca Voje Brajovića. Iako su oboje veoma angažovani i poslovni raspored im je često zgusnut, uvek nađu i dovoljno prostora za porodična uživanja.

- Nisam baš dobro organizovana i racionalna. Glumački život je takav da ili ne znate šta ćete od posla ili ga nema - to je tako. Mi se u tome podržavamo, „kapiramo”, i naš sin je na to navikao. Stvarno se trudim da, bez obzira na sve, što više vremena provodim sa njima.

NEZGODNO je, kaže Milica, kada svako ima pravo na predrasude o vama, ali svesna je toga da je to u poslu kojim se bavi neminovnost.

- Nisam zainteresovana da budem često u javnosti. Mene to ne privlači i malo me uznemirava. Trudim se da ne budem previše eksponirana i čini mi se da zasada u tome i uspevam. Smatram da je deo mog posla i moja obaveza da promovišem projekte u kojima učestvujem, ali ne i sebe i svoj privatan život...

GREŠKA U PREZIMENU

SLOVO „j” u njenom, i njegovo izostajanje u očevom prezimenu, može da navede na zaključak da je u pitanju slovna greška. Međutim, nije, barem ne naša. Taj propust napravili su odavno izdavači prve knjige sada proslavljenog akademika Dragoslava Mihailovića, prema čijem delu „Čizmaši” je snimljena i serija koja se upravo emituje na RTS. I tako je ostalo do današnjih dana.