Beograđanka predvodi Moravac

TEK je nekoliko dama kod nas koje izvode tradicionalnu srpsku muziku na harmonici. Beograđanka Sandra Milošević (33) jedna je od njih, a sviranje ovog "muškog" instrumenta i kako kaže, zapostavljena, izvorna narodna muzika, njen su hobi i profesija. Ova solistkinja na harmonici, šef je ansambla Kulturno-umetničkog društva "Boleč", član je i Foklornog ansambla "Frula", dobitnica pregršt nagrada, a donedavno je uređivala serijal emisija na RTS "Dok je sveta i veka", posvećene našim velikanima narodne muzike.

Možda je slučajno da joj je baš najdraža igračka, kao trogodišnjoj devojčici, bila malena harmonika koju je dobila od oca, ali se mnogo kasnije, tek po završetku srednje škole istinski posvetila tradicionalnim notama i harmonici.

- Ozbiljno sam počela da se zanimam za narodnu muziku, za našu muzičku kulturnu baštinu, po završetku srednje Turističke škole, mnogi bi rekli "kasno" - kaže Sandra. - Nisam završila muzičku školu, već sam privatne časove uzimala od Vlade Panovića, sadašnjeg šefa narodnog orkestra RTS-a. Roditelji su mi uvek govorili da je škola na prvom mestu, pa je tako i sviranje harmonike bilo hobi, a danas je "profesionalni hobi".

Sandra nam priča da ju je otac Žika Milošević, koji je decenije proveo u KUD "Boleč", učio da ne mora harmonika samo da bude tezga.

- Počela sam da se zanimam i da istražujem našu kulturnu baštinu, izvornu narodnu muziku, ali i komponovanu koja se oslanja na tradicionalnu srpsku muziku - kaže naša sagovornica. - Žao mi je što kod nas ne postoji odsek za narodnu muziku u muzičkim školama, a što prava izvorna muzika gotovo nigde ne može da se čuje, osim na Radio Beogradu.

Uvreženo je mišljenje da su kola najteža za sviranje, ali po Sandrinim rečima, narodne pesme, one ravne, bez ritma, poput "Pšeničica, sitno sjeme" i "A što ćemo ljubav kriti" najteže su za izvođenje.

- Volim da sviram naša kola, ali i rumunsku, bugarsku, mađarsku folklornu muziku... - priča Sandra.

UVEK STOJI PRED PUBLIKOM

Harmonika na kojoj Sandra svira teška je 12 kilograma, ali kako ova umetnica kaže, uvek svira stojeći.

- Osećaj mi govori da treba da stojim dok izvodim, uprkos tome što nosim veoma težak instrument više sati, jer to je na neki način poštovanje publike - kaže Sandra.