ZBOG modernog načina života sve je više onih koji polako otpisuju staru izreku da je „komšija kao najbliži rod”. U brzoj svakodnevici sve je manje vremena za ćaskanje i „na po jednu ljutu” sa najbližim susedima. To druženje se nekada, bez obzira na to da li ste u selu ili gradu, jednostvano podrazumevalo, a i imalo je posebne čari. Upravo na to vreme podsetiće nas komična serija „Komšije”, reditelja Milana Karadžića, koja uskoro počinje da se emituje na RTS. Da vrlo brzo možemo da očekujemo i gledanje prvih epizoda, uverili smo se kada smo, prošle nedelje, posetili ekipu na snimanju u jednom selu na lepom plavom Dunavu.

- Serija se bavi mikro temama koje su sastavni deo života i mislim da će se u njoj mnogi prepoznati, jer to mi je i ideja i želja. Ovo je, u stvari, priča o borbi protiv opšte otuđenosti i začaurenosti ljudi. Sve je više onih koji se zatvaraju u neki svoj mali svet i ne zanima ih ništa van njega. Više niko ne želi da baci pogled preko tarabe i vidi šta je s druge strane. Mislim da je potrebno da budemo tolerantniji, da se zbližimo i živimo u zajedništvu. Na kraju, mi koji smo odrasli na ovim prostorima najbolje znamo koliko su komšije jedne drugima zla nanele, ali hajde sada da okrenemo stvari i da vidimo koliko možemo dobroga da imamo od komšija - kaže Milan Karadžić.

U centru priče je bračni par Zdravković - violinista Ivan (Nebojša Ilić), član simfonijskog orkestra u Beogradu i Milica slikarka (Milica Mihajlović). U potrazi za mirnijom sredinom, oni odlučuju da pobegnu od gradske vreve, prodaju stan na Dorćolu i nastave život na selu, na obali Dunava. Ali, ubrzo shvataju da od tog mira, užitka i malog raja koji su zamišljali, neće biti ništa. Sada su njihov najveći problem komšije. Prvi je Mašan, kojeg igra Mima Karadžić, preglasan Crnogorac, na privremeno-celoživotnom radu u Srbiji, koga je žena davno napustila.

- Suština ove priče je da ako imaš novac možeš da kupiš i kuću i imanje, ali ne i komšije - ističe Mima Karadžić. - Tako je i sa bračnim parom u seriji koji je doživeo šok kad je upoznao prve susede. Međutim, vremenom će se oni toliko zavoleti da će im bez tih komšija život biti nezamisliv. Upravo je to i poruka - da se moramo vezati jedni za druge, da tražimo dobro u ljudima i nastavimo tradiciju komšijskog druženja. Ja igram taksistu koji je ubeđen da sve zna, sve ume i sve može. Mašan je Crnogorac koji je ponosan - ne znam uopšte na šta jer ga je žena ostavila, a on priča da je oterao zbog morala, odnosno nemorala. On, zapravo, ima živu muku da odgoji prelepu 25-godišnju ćerku koja je povukla od njegove bivše žene svašta loše.

S druge strane, pored kuće Zdravkovića živi siromašni komšija Sima (Miloš Samolov) sa troje maloletne dece i ženom Nadom (Nataša Marković), stamenom domaćicom - stubom njihove porodice. Ostavši bez posla Sima se vratio na selo, u dedinu kuću. Iako jedva prehranjuje porodicu ima veoma veselu i mirnu narav.

Komšije” tretiraju teme iz običnog života kroz dogodovštine glavnih junaka. Bračni par intelektualaca seli se u sredinu sa komšilukom koji ne pripada njihovom nekadašnjem svetu. To je u početku za njih bilo zastrašujuće. Svet od kog su nekada zazirali, sada im je u najbližem susedstvu.

- U tom selu nailazimo na nešto sasvim neočekivano - na život koji vri sa svih strana - objašnjava Milica Mihailović. - Komšije nas opsedaju, kuća nam je stalno zatrpana njihovim problemima koje svakodnevno unose u naš zamišljeni mir. U stvari, svi oni nas jako uznemiravaju. Međutim, ono što je poruka priče je da sreću u životu ne donosi uvek ono čemu se nadamo. I neke potpuno neočekivane stvari mogu da nas obogate i učine nam život uzbudljivijim i lepšim.

I taman kada smo se pozdravili sa ekipom i poželeli im sreću u nastavku snimanja, naišli smo i mi na potpuno neočekivan prizor - autobus sa kojim smo se dovezli u selo, zaglavio se u blatu. I kako to obično biva - brzo se okupiše komšije da pomognu! Prvo su svi gurali, ali ni makac - vozilo je teško sedam tona. E, onda su ga zakačili za kombi sa agregatom, ali autobus ni da mrdne. Na kraju je došao i komšija sa traktorom. Povuci jednom, drugi put, guralo se malo i s leđa, i konačno su ga izvukli. Šta ćete, dešava se... I to je, valjda, deo priče o seoskoj idili.