PRED „Poteru” potreban mi je samo dobar trening, da mi neko brzo postavlja pitanja. Bilo kakva. Kao kad tegovima pumpate mišiće, tako i brzina mozga može da se vežba. Tokom života sakupio sam, nažalost ili na sreću, gomilu nepotrebnog znanja, koje mi je dobro došlo u kvizu. Nije mi važno hoću li pobediti ili izgubiti, zato što ne dobijam ništa. Moji protivnici su s razlogom napeti, jer njima od odgovora zavisi nagrada. Takođe, treba imati na umu i to da ukoliko je takmičar dobar, ne mogu da ga stignem. U prednosti je čim shvati da ishod kviza zavisi od njega - kaže nam režiser Milorad Milinković, koga gledamo u trećoj sezoni popularnog kviza na RTS 1. Takmičari se najviše plaše njegovog ulaska u studio. Opravdano. S odnosom pobeda i poraza 9:4 iz prethodne dve sezone, važi za najjačeg lovca.

- Svestan sam da u emisiji delujem poput naslova mog filma „Mrtav 'ladan”, ali to je deo mog „kostima”. Vlasnik licence, Britanac koji nas je pred početak snimanja uvodio u priču, objasnio nam je da moramo da delujemo preteće. Smeh je strogo zabranjen. Volim da gledam englesku verziju. Ima zabavne tragače i lakša pitanja. I na naša će od ove sezone moći da odgovori svako sa solidnim obrazovanjem. Naravno, „ludačka” pitanja postoje i tamo. Jednom mi je zapalo: „Koji je prečnik bilijarske kugle?”, a ponuđeni odgovori su bili u milimetar različiti. To ne znaju ni profesionalni igrači bilijara.

* Režiser, scenarista, glumac, gitarista, di-džej, kritičar, fudbalski komentator... U kojoj ulozi se najbolje osećate?

- Moj primarni posao je pravljenje filmova, u šta ponekad ulazi pisanje scenarija, ali ne i gluma. Vlasnik sam epizodnih uloga, jer nisam uspeo da objasnim drugarima da me ne zovu već da nađu nekog ko to bolje radi. U duši sam ostao klinac koji je imao rok bendove. Muzika mi i dalje mnogo znači, ali odavno nemam egzibicionizam da je nekom predstavljam. Za nastavak filma „Mrtav 'ladan” planiram da napišem pesmu. Sve ostalo pripisujem hobiju. Doduše, komentarisanje prenosa fudbalskih utakmica mi je od zabave postao ozbiljan posao.

SANjAM PRVI MILION * S FILMOM „Mrtav 'ladan” doneli ste dašak Holivuda Alfreda Hičkoka, prvi ste uveli kasting direktora u „Čitulji za Eskobara”, a prošle godine snimili ste i prvi srpski 3D film „Peti leptir”. U čemu biste još voleli da budete pionir?
- Da zaradim 1.000.000 dolara (smeh). Prvu stvar doživljavam kao kompliment, a ostale dve su proizvod slučajnosti. Ispostavilo se da su me zvali da režiram „Petog leptira”, koji se već pakovao kao 3D. Kad je Pink počeo da se bavi produkcijom filmova, Slobodan Šuljagić me je pitao šta bih voleo da snimim za njih, što je san svakog reditelja. Obezbedili su mi i kasting direktora. Kad pravim film uvek razmišljam kako će izgledati za 20 godina. Ne volim aktuelnosti. To je super za TV, a film mora da traje. Onaj koji se neće razumeti za dve decenije, zato što se bavio stvarima koje će svi da zaborave, nije dobar. Razmišljam o tome dok radim. Da li to od mog filma napravi da u svom dobu ne može da se razume, već da mu treba vreme - ne znam, ali verujem da je ono najbolji sudija.

* Šta vam je prva asocijacija na bend „Morbidi i mnoći”?

- Mladost. Svakom je period od 20. do 25. godine najlepši u životu. Dovoljno ste zreli da ne morate toliko da se preispitujete, a opet i dovoljno mladi da vam je sve novo i drugačije. Zato svi hvalimo svoju mladost. Sećam se da su mi roditelji pričali kako su pedesete bile najlepše, pozivajući se na druženje po radnim akcijama, a ja sam se pitao šta je super u rintanju za džabe i spavanju po blatu. Nisu imali 'leba da jedu, ali jesu 20 godina. Nije im bilo važno to što su kartonom krpili bušne cipele. Tako su i „Morbidi i mnoći” deo moje mladosti, koja bi današnjem klincu s materijalističkim shvatanjem ličila na radnu akciju.

* Može li fraza „kako je propao rokenrol” da se primeni na srpski film?

- Na jednom festivalu iz 2002. gde sam pogledao i nekoliko slovenačkih filmova, shvatio sam da su bili super slikani za to vreme, ali bili su kvaziumetnost koju zaboraviš čim izađeš iz bioskopa. Njihovi producenti su mi objasnili da je to posledica prelaska na evropski sistem državnog finansiranja filmova, te da ista sudbina čeka i nas. Smatrao sam da je to stvar mentaliteta i da će se u Srbiji uvek naći neko ko će snimiti „Ko to tamo peva?”. Ali posle pet godina shvatio sam da su bili u pravu. Sistem koji je ugušio potrebu gledanja filmova u bioskopu, urušio je i potrebu za njihovom komercijalnom isplativošću. Problem je i u kriminalnoj prodaji bioskopa, na koju država ne reaguje.

* Vraćaju li tržni centri publiku u bioskope?

- Da, izumrlo je masovno odlaženje u bioskop. Ono što može da vrati priliv novca jeste gledanje filma na zahtev. U bliskoj budućnosti čeka nas opcija da iz fotelje za 200 dinara pogledamo najnovije naslove. U Srbiji ne možeš da napraviš nezavisan film. Paradoksalno, ali kvaziumetnički filmovi, koje gleda režiserova uža rodbina, uništili su kinematografiju. Njihove producente ne zanima koliko će im ljudi doći, jer su već dobili silne pare od države. To vrzino kolo nisu rasturile ni promene vlasti. Kod nas sve može da se zloupotrebi. Čujem da se zbog rijalitija povela polemika oko uvođenja poreza na šund. Živeo sam u vreme kad je postojao, zbog poplave svakojakih naslova u muzici. Kačio je „Šarla Akrobatu” i slične bendove, a ne Zoricu Brunclik. Zato što su u komisiji sedeli ljudi kojima ona nije bila šund. Tako bi danas dokumentarac o nobelovcu bio proglašen za šund, u slučaju da je ovaj nešto opsovao, a rijaliti magovi bili bi oslobođeni jer imaju lovu.

* Da li je moguće snimiti film, a da niste miljenik komisije?

- Da, ali ne često. Zarada od prodaje karata ne može da vas pokrije. „Mrtav 'ladan” je pogledalo 400.000 ljudi, ali tad se još išlo u bioskope. Danas, s toliko posetilaca, bio bi najveći hit na Balkanu. Popularna je i njegova eksploatacija u vidu prodaje TV širom regiona i pravljenja serije. Reprize se još ne naplaćaju, što je problem naše dve filmske asocijacije jer ne mogu da se dogovore koja će time da se pozabavi. Evropa je naterala Hrvate i Slovence da plaćaju. Ali, kako našim emiterima objasniti da daju novac za nešto na šta nisu navikli?