Preminula Usnija Redžepova

LEGENDARNA pevačica narodne muzike Usnija Redžepova (69) preminula je u Institutu za plućne bolesti i tuberkulozu Kliničkog centra Srbije u Beogradu, posle duge i teške bolesti. Nekrunisana kraljica južnjačkog melosa je gotovo tri godine bolovala od kancera pluća, a pre nekoliko dana stanje joj se naglo pogoršalo. Usnija će, po sopstvenoj želji, biti sahranjena u rodnom Skoplju, pored svoje braće, sestara i roditelja, a komemoracija povodom njene smrti zakazana je za petak u 13.00 u Kamenoj sali Radio Beograda.

Pevačica je pre mesec i po dana primljena u Klinički centar Srbije u lošem zdravstvenom stanju, ali uprkos naporima lekara, nije uspela da dobije najvažniju bitku. Zbog otežanog disanja poslednje nedelje bila je priključena na kiseonik. Pre nekoliko dana primila je terapiju iz Vijetnama, koju je obezbedio njen brat. Ali, ni to nije pomoglo.

Dan pre nego što je preminula, Usniju su posetile njene koleginice i prijateljice Izvorinka Milošević i Gordana Stojićević.

- Naš poslednji susret je bio izuzetno potresan - ispričala je za "Novosti" Izvorinka Milošević. - Usnija je bila na ivici svesti, a na naše pitanje da li da pozovemo njene najmilije, samo je klimnula glavom. Bila mi je idol i velika zvezda kada sam počela karijeru. Sprijateljile smo se na turneji. Bila je divan čovek i kolega, suptilna osoba, koja je predivno pevala i igrala. Nikad niko neće moći da peva južnjačke i makedonske pesme kao ona. Njene pesme će se pamtiti kao i hitovi Tome Zdravkovića. Narod je voleo Usniju, bila je sinonim za lepotu i harizmu. Nije želela da veruje će izgubiti bitku. Borila se do poslednjeg trenutka.

Usnija je autentičnim pevačkim stilom proslavila melos južne Srbije. Za vrhunski doprinos kulturi dobila je 2012. nacionalnu penziju i smatrala ju je najznačajnijim priznanjem u karijeri. Na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu četvrt veka je igrala Koštanu Bore Stankovića. Partneri su joj bile sve same legende srpskog pozorišta - Raša Plaović kao Hadži Toma, Jovan Milićević, Rastko Tadić.

- Koštanu sam prvi put gledala u izvođenju Olivere Marković - rekla je u jednom intervjuu za "Novosti" Usnija. - Duboko u sebi poželela sam da se okušam u toj ulozi. U "Koštani" sam se prvi put srela s vranjskim melosom. Do tada sam pevala samo romske i makedonske pesme. Imala sam užasnu tremu. Ali, sve je dobro prošlo. Od supruge Raše Plaovića - Dare, koja je u predstavi igrala moju mamu, čula sam da joj je Raša kazao da sam najautentičnija Koštana, najbolja koju je gledao. Dugo nisam znala gde u meni prestaje Koštana, a gde počinje ono što sam ja. Uzela sam od nje mnogo i dala joj sve što sam mogla i imala.

I kritika je bila na njenoj strani. Usniju je karakterisao prefinjen ples, bez vulgarnosti, dostojanstven, a dovoljno temperamentan. Neizbrisivi trag u narodnoj muzici ostavila je pesmama koje će se pevati i pamtiti i posle nje - "Kazuj, krčmo, džerimo", "Zbog tebe, mori Leno", "Rasule se kose moje", Od Niša do Vranja", "Ja sa juga, ti sa severa", "Živote moj"...

- Usnija je bila izuzetan čovek, jedinstven izvođač na ovim prostorima - rekla je za naš list Merima Njegomir. - Bila je omiljena i poštovana među kolegama. Mnogo sam tužna zbog njene smrti, a njen odlazak predstavlja veliki gubitak za našu scenu. Bila je neponovljiva. Nikad se neće pojaviti neko kao ona.

Usnija je govorila da se u njenom životu sve dešavalo baš onako kako je sudbina htela. I pesme su je same pronalazile.

- Nikad nisam tražila pesmu - govorila je Usnija. - Uvek sam je čekala, a ona je dolazila po mene i onda smo zajedno putovale svetom.

Sa nostalgijom je govorila o detinjstvu, ocu, majci, braći i sestrama. Živeli su u Skoplju, u jednom turskom hanu. Bili su siromašni, ali je isticala da je u njihovoj porodici pesme i igre bilo napretek.

PRVI TV NASTUP

USNIJA je rođena u Skoplju, 4. februara 1946. Posle završene gimnazije, upisala je arapski jezik na beogradskom Filološkom fakultetu i ubrzo snimila dve ploče.

- Kad sam se prvi put pojavila na televiziji, roditelji su bili šokirani - ispričala je kasnije. - Naročito otac. Zvao me je sav besan. Treba da završiš fakultet, a ne da golišava igraš pred tolikim svetom! U jednom kadru videlo se samo kako mi ruka spušta deo odeće i on je iz toga izveo najcrnje zaključke.

VELIKI GUBITAK

ODLAZAK Usnije Redžepove duboko je potresao i Gordanu Stojićević:

- Njen odlazak je neprocenjiv gubitak za narodnu muziku. Ostavila je iza sebe veliki trag i bila prepoznatljiva po jedinstvenom scenskom nastupu. Niko nije vladao scenom kao ona. Taj orijentalni ples bio joj je u genima. Njene pesme će se i dalje pevati. Želela je da živi, nadali smo se da će se izvući, baš kao i ona.

SUPRUG ŠELE

USNIJA se razbolela posle smrti supruga harmonikaša Svetomira Šešića Šeleta. Kada je muzičar preminuo pre dve godine, to ju je potpuno dotuklo. Njegov odlazak je ostavio veliku tugu i prazninu u njenom srcu. Venčali su se 1978. godine, ali nisu imali decu.

- Najviše od svega želela sam da imam decu, dve kćeri i dva sina - rekla je u intervjuu za naš list pevačica. - Ali bogovi su hteli drugačije, darovali su mi pesmu, a s njom i tugu.