Preminuo Arsen Dedić

VEČITI mladić, koji nije prihvatao poraz, Arsen Dedić izgubio je bitku sa dugom i teškom bolešću. Muzička legenda eks-jugoslovenskih prostora preminuo je u ponedeljak uveče u 78. godini života.

Kantautor evropskih dimenzija pre izvesnog vremena operisan je i ugrađena mu je proteza kuka, ali je zbog komplikacija ubrzo završio u Kliničko-bolničkom centru Rebro u Zagrebu. Kada je pre dve sedmice primljen u bolnicu stanje mu se donekle poboljšalo, ali su mu pre dva dana prvo otkazali bubrezi i onda svi vitalni organi.

Uz Arsena je sve vreme bila njegova supruga, pevačica Gabi Novak. Kada se činilo da će Arsen da dobije svoju životnu bitku Gabi ga je hrabrila da treba ponovo da nauči da hoda.
Poruke podrške neprestano su mu upućivali i sin Matija, njegova supruga Marina i unuka Lu. Međutim, pevač je želeo što pre da se iz Krapinskih toplica u blizini Zagreba, gde je operisan u privatnoj klinici, vrati kući. Morao je da uzima i posebne lekove, jer mu je pre nekoliko godina transplantisana jetra, pa je bio osetljiv na sve vrste infekcija. Lekari su pre desetak dana bili optimistični, ali su stalno govorili da je stanje krajnje ozbiljno i zbog trajno narušenog Arsenovog zdravlja.

Doajen jugoslovenske muzike poslednjih desetak godina borio se sa zdravstvenim problemima. Pre godinu i po nezgodno je pao i tada su počeli problemi s kukom. Prema rečima supruge sve je teže hodao i bolovi su postajali sve jači. Zbog toga su lekari odlučili da ga operišu.

Arsen je bio književnik, prevodilac, ali, pre svega, jedan od najvažnijih kompozitora i kantautora velike Jugoslavije.

Njegov prepoznatljivi šansonjerski stil, bio je rezultat izuzetnog muzičkog i pesničkog dara.

Napisao je pesme koje su obeležile živote mnogih generacija od Slovenije do Makedonije.

Bio je najveći pesnik među muzičarima i najveći muzičar među pesnicima. Nikada nije podlegao političkim igrama koje su se vodile na ovim prostorima, ostao je časni čovek neverovatnog talenta, koji je uvek i jedino progovarao kroz stihove svojih pesama.

Napisao je muziku za više od sto pozorišnih predstava, oko pedesetak velikih filmova i televizijskih serija uključujući "Prosjake i sinove", "Glembajeve" i "U registraturi".

Ipak, najvećim uspehom smatrao je to što je pre više od pet decenija sreo svoju životnu partnerku Gabi Novak. Ovaj večiti šarmer i nekadašnji srcelomac za kojim su žene sekle vene i plakale uz njegove romantične pesme, rođen je 28. jula 1938. godine u Šibeniku, a sa muzikom se susreo još kao dete u rodnom gradu, gde je uz svog oca shvatio da ga muzički taktovi u potpunosti opčinjavaju.

Drugo je dete Jovana i Veronike Dedić, a sa očeve strane svi su bili pravoslavni sveštenici, dok mu je majka bila Hrvatica koja je kasnije prešla na pravoslavlje. Porodica je bila krajnje siromašna, a majka mu je bila i nepismena i sam Arsen ju je naučio čitati i pisati. Dala mu je ime Igor, ali je na nagovor sveštenika promenjeno u Arsen.

Jedno je vreme porodica živela u ulici u kojoj su bili i Mišo Kovač i Vice Vukov. Posle završene gimnazije i muzičke škole, sa starijim bratom Milutinom 1957. napušta rodni Šibenik. Milutin dolazi u Beograd, gde i danas živi i radi kao slikar i kolumnista, dok Arsen u Zagrebu upisuje Pravni fakultet.

Njegov cimer Mario Bogliuni svirao je klavir i imao svoj orkestar. Povremeno je angažovao Arsena da izvodi kompozicije u to vreme popularnih izvođača.

Arsen je pune tri godine proveo na Pravnom fakultetu, ali je ipak shvatio da to nije njego životni poziv. Odlučio je da odustane i upisao Muzičku akademiju.

U tom periodu intenzivno radi sa Bogliunijem, zajedno stvaraju kompoziciju “Mornarev cha-cha-cha” za koju je Arsen napisao stihove pod pseudonimom Igor Krimov i koja je osvojila nagradu na festivalu Zagreb ’59.

Nastavlja da piše za Bogliunija, pa pesma “Poslije ljubavi” na festivalu Sarajevo ’60. dobija nagradu za najbolji tekst. Osnivaju vokalni kvartet "Prima", koji prolazi na audiciji za mlade pevače Televizije Zagreb. U tom periodu Arsen muzici posvećuje još više vremena.

Iako je pomalo komponovao, uglavnom se fokusira na pisanje i aranžiranje za druge, među kojima su Alfi Kabiljo i Nikica Kalođera.

Posle raspada "Prime" započeo je karijeru vokalnog soliste. U Splitu se na festivalu 1963.pojavljuje kao kantautor, da bi samo godinu dana kasnije pjesme "Kuća pored mora" i "Moderato Kantabile" odredile njegov kantautorski put. "Kuću pored mora" napisao je tokom boravka u vojsci u Otočcu.

S tom pesmom osvojio je prvu nagradu žirija, drugu publike i nagradu za najbolji tekst. Do tada je uglavnom pisao za druge, pa su ove nagrade predstavljale veliko iznenadjenje. Preko noći je postao zvezda, potpisao je ugovor sa "Jugotonom" i snimio prvi singl.

Prvi studijski album "Čovek kao ja" objavio je 1969. godine. Prodat je u 60.000 primerka, a Arsenu je uručena prva zlatna ploča zbog toga. Dve godine kasnije iznenada je objavio zbirku stihova "Brod u boci", koja je predstavljala iznenadjenje i za publiku i za kritiku. Doživela je osam izdanja i prodata je u 60.000 primeraka.

U početku karijere imao je manje uloge u filmovima poput pevača u filmu “Višnja na Tašmajdanu”. Sa Zrinkom Tutićem je u to vreme oduševljavao recitalima i pesmama u nekadašnjoj Palainovki, gde su se okupljali pesnici.

Teško je i nabrojati sve poznate Arsenove pesme , "O mladosti", ”Ono sve što znaš o meni”, ”Vraćam se”, ”Tamara”, ”Takvim sjajem može sjati”, ”Devojka za jedan dan”, ”Dida moj”, samo su neke koje su oduševile brojne Arsenove obožavatelje, koji su ga poštovali i voleli. Iako je autorska pesma ostala njegov osnovni izraz, pravio je kompozicije za dalmatinske klape, muziku za reklame i peseme za decu.

Prvi zajednički album sa suprugom Gabi objavio je 1981. - "Arsen i Gabi". Nekoliko godina kasnije izdao je ploču "Provincija" na kojoj se nalaze pesme “Devojka iz moga kraja”, “Sve te vodilo k meni” i “Razgovor s konobarom”. Tih godina snimio je još nekoliko izvrsnih albuma kao što su “Anticasanova, “Kantautor” i “Kino Sloboda”.