NjEGOV život su drumovi, mora, planine i jezera. Njegovu kameru inspirišu drugačije priče, lepi pejzaži i iskreni sagovornici. Ne postavlja i ne prihvata barijere, jer veruje da je pravi novinar onaj koji ima širok pogled, čistu dušu i otvorenost za sve ljude i prostore. Urednik je informativnog programa regionalne TV Sezam iz Bora, ali i prava "radilica" na terenu, voditelj živih emisija i neko bez koga jutarnji program "Slatko buđenje" ne može da protekne. Upoznajte Predraga Peđu Ivkovića, momka čijem entuzijazmu svaki novinar može da pozavidi i pred čijim marljivim radom većina treba da se postidi.

Već od 6.00 je na borskim ulicama, stiže u zgradu televizije, radi jutarnji program, odlazi na snimanja, montira Vesti, uveče vodi tok-šou emisije sa političarima i raznim "zverkama". To što je urednik donosi mu samo funkciju odgovornosti, ali pravi život za njega ključa daleko od fotelje. Ljudi su ono što ga vodi. I to mu je ostalo još od dečačkih dana, kada je na Radio Boru vodio emisiju "Malo pojačaj radio". Iz tog perioda pamti drugove i drugarice sa kojima je radio i idejnog tvorca emisije Jovana S. Mitrovića.

- On je u svakom od nas prepoznao "žicu" za nešto - kaže Peđa. - Neko je lepo pisao pesme, neko je recitovao, a neko vodio program. Mnogi su kasnije otišli u druge vode, a ja sam novinarstvom ostao očaran. Nastavio sam dalje u redakciji B2 radija, a onda mi je televizija postala cilj. Istini za volju, oduvek sam maštao da radim ispred kamera, pa sam još kao mali često stajao ispred ogledala i zamišljao da vodim Dnevnik.

Stigao je Peđa prvo do knjaževačke TV, zatim do beogradskog Stankoma, da bi se vratio u rodni grad. Ne krije da je toj odluci "kumovao" finansijski momenat, ali dodaje da još nije odustao od namere da se ostvari u nekoj većoj kući, severnije od Bora. Ima za to vremena, kaže. A do tog cilja će onako kako je i do sada išao - radom, redom i upornošću. I ne na "štetu" Sezama, koji mu je pružio mnogo. Počeli su kao lokalna televizija, da bi posle digitalizacije postali regionalna i sada ih gledaju u većem delu Istočne Srbije i Braničevskog okruga.

- Nije lako sa malo ljudi biti aktuelan i stići svuda, što mi uspevamo. Mediji van prestonice su u teškom položaju, zato što je potrebno da se sklopi finansijska konstrukcija da bi se platili računi i isplatile ionako male plate. Inicijativa UNS o izdvajanju dva odsto iz lokalnog budžeta obećava da bi podela tog "kolača" mogla da bude pravična, što je odlična vest, jer smatram da mediji moraju da budu ravnopravni u pristupu i raspodeli informacija - kaže Ivković.

Uprkos finansijskim poteškoćama i svim onim tamnijim stranama profesije koju obožava, on je često na "taljigama". Juri širom zemlje i regiona, jer za njega ne postoje geografske brane, niti sagovornik za kojeg, gde god da se nalazi, nema poštovanja.

- Lepote "čergarenja" su u tome što upoznaješ nove ljude i predele, otkrivaš nove ukuse, drugačije tradicije i sudbine. Od toga ne mogu da se umorim, tako da već planiram novo putovanje za jesen. Jedna egzotična evropska zemlja čeka da je novinarski otkrijem - priznaje Peđa.

I otkriće je sigurno. Jer, ako neko za sebe kaže da je radoznao, uporan i snalažljiv, onda nema tog prostora koji neće "pokoriti". A ako je još i rođeni istraživač, onda su sve "mape" već pripremljene. Uz kartu svojeglavosti, koja mu je takođe svojstvena, odigraće do kraja svaku "partiju" koju zacrta.



POHVALA KOLEGAMA

USPEVA da piše za lokalne novine i nekoliko internet-portala. Gurman po rođenju, samo svoj po opredeljenju, realan u svakom trenutku, raduje se putovanjima, iskrenim i dobrim ljudima. I vrlo je kolegijalan:

- Poštujem rad sjajnih kolega, poput Aleksandra Filipovića, Ivane Đorđević, Željke Zebić, Aleksandre Ivanović... Ali uzor su mi i novinari koji nisu u Beogradu i Novom Sadu, kao što su Dejan Đorđević sa TV Bor i Vanja Čolić, dopisnica RTS iz Istočne Srbije.