LIKOVE poput Manulaća u "Zoni Zamfirovoj", Bože Dunstera u "Montevideo, Bog te video" i Bogoljuba Marića, poznatog po rečenici "Profesore, vidite šta ja umem" u "Lajanju na zvezde", oživeo je talentovani glumac Nebojša Ilić Cile. Ovo su samo neke od uloga u kojima je naš sagovornik zablistao pred kamerama, a ljubitelji pozorišta imaće priliku da ga premijerno gledaju večeras u Domu omladine Beograda u predstavi "Noć bogova" u kojoj tumači lik pisca Molijera. Dok nestrpljivo iščekuje premijeru, Cile se osvrnuo na početak karijere. Za naš list otkriva da je prvo čega se seti to koliko je bio glup.

- Na to uvek prvo pomislim i ne mogu da verujem da mi je to prolazilo - kaže uz osmeh Ilić za "Novosti". - Pomislim i na nevericu kako je devedesetih, kada sam počinjao, bilo bolje nego sada. To me svaki put uznemiri. Ljudi koji danas studiraju glumu su u daleko nepovoljnijim uslovima nego što smo mi bili u ratnim godinama, u kojima je vladala inflacija i pamte se kao najstrašnije. Danas na ono što smo mislili da je apokaliptični period gledamo kao na svetli deo pozorišne istorije. Tada je pozorište bilo daleko dinamičnije, sa mnogo više premijera tokom godine i mnogo bržom zamenom starih predstava novim.

* Karijeru su vam obeležile televizijske uloge. Da li ste sebe videli kao pozorišnog ili kao filmskog glumca, na početku karijere?

- Kada sam ušao u svet glume, najvažnije mi je bilo da istrajem u tom maratonu. Uzori su mi bili glumci Ateljea 212. Imao sam sreću da im postanem kolega u tom pozorištu. Oni su mnogo igrali na televiziji, filmu i teatru. Iskreno, voleo bih da nastavim tu tradiciju.

* Publika je zavolela Božu Dunstera iz "Montevidea". Kakve uspomene nosite sa snimanja tog filma?

- Snimanje je trajalo više od pet godina i prvo čega se setim su putovanja. Prvo do Tenerifa, Trsta, Crne Gore, zatim po Srbiji, a tu je i putovanje kroz lik koji je uspeo da pokaže različite strane, od početne zatvorenosti, nezainteresovanosti i blagosti, do potpune ostrašćenosti pored terena. Imao sam priliku da odigram lepezu raznih emocija. To je nešto najbolje što sam uradio pred kamerama.

* Na koju ste ulogu najponosniji?

- Ako bih gledao uloge pred kamerama, onda je zaista Boža Dunster nešto najkompleksnije što sam odigrao i čime se ponosim. Međutim, ima mnogo rola u kojima sam se našao i, nekako paradoksalno, drage su mi uloge koje su bile loše jer su me mnogo čemu naučile. Ako bih morao da izdvojim najdražu, onda je to ona u predstavi "Čekaonica".

* Koliko sujete ima među glumcima?

- Čini mi se da je ima mnogo manje nego u ostalim profesijama, ali sam u glumi imao priliku da je izbliza osetim. Sujeta je slabost koju ima svako od nas, ali je u glumi ona dečja. Kod ljudi koji rade ozbiljne poslove, poput lekara kojima su ljudski životi u rukama, sujeta je ozbiljnije izražena. Mi ne radimo takve poslove, pa su u glumi one smešne i brzo prolazne. Predrasuda je da su glumci sujetni.

* Da niste glumac, kojom biste se profesijom bavili?

- Završio sam građevinsku školu pre nego što sam upisao glumu. Ispostavilo se da sam ekstremno netalentovan za tehnička zanimanja. I da nisam glumac, verujem da bih u umetnosti tražio sebe. Siguran sam da bi taj posao bio u vezi sa kulturom i umetnošću, jer je to nešto što me uzbuđuje i čini srećnim.


ZAKULISNI SVET "NOĆI BOGOVA"

SA kolegama Vojinom Ćetkovićem i Dejanom Lutkićem, Nebojša Ilić igraće večeras u Domu omladine Beograda premijerno predstavu "Noć bogova". Na pitanje šta publika može da očekuje od komada, talentovani glumac odgovara:

- Publiku očekuje neobičan način igre. Prisutni će imati priliku da, kao kroz ključaonicu, vide kako kralj Luj Četrnaesti (Vojin Ćetković), dvorska luda (Dejan Lutkić) i Molijer koga tumačim, privatno razgovaraju o mnogim ozbiljnim stvarima. Najuzbudljivije u ovoj predstavi je to što prikazuje zakulisni svet politike i umetnosti.