Vesna Čipčić: Nemam vremena da budem loše

JEDNA je od najlepših i najpopularnijih glumica na srpskoj pozorišnoj i filmskoj sceni. Širokim osmehom i vedrim duhom glumica Vesna Čipčić i danas pleni i osvaja simpatije publike, kako na malim ekranima, tako i u predstavama. Gotovo da ne postoji žanr u kome njeno glumačko umeće nije došlo do izražaja - ona je i odličan komedijaš, ali i majstor drame. To je valjda i cena uspeha - da budete maksimalno dobri u svemu što radite, ali i dovoljno svoji i prepoznatljivi. Veliku slavu donela joj je uloga Vesne Šurdilović u seriji "Vruć vetar", koja i danas važi za jednu od najgledanijih i najomiljenijih.

- To je bilo predivno vreme. Radilo se u kreativnoj atmosferi. Vladali su ljubav i razumevanje. Najvažniji je bio glumac. Sve nam je bilo podređeno i bili smo istinski poštovani. Honorari su bili adekvatni uloženom radu i trudu. Radilo se sa radošću i to natenane, pa su takvi bili i rezultati. Zato te serije i jesu dugovečne i ne zaboravljaju se lako.

Trenutno vas gledamo u "Zvezdari" gde igrate simpatičnu Anđu. Kako ste je doživeli i šta vam je kod nje posebno zanimljivo?

- Moja Anđa je zaista jedna simpatična žena iz naroda - muka i jada dopala. Kao i većina današnjih žena vuče i rilja za svoju porodicu. Snalažljiva je i pomalo naivna. Preuzima i muške poslove, ali ne gubi nadu. Veruje u bolje sutra. Tu vrstu optimizma i sama posedujem.

Kada ste se zaljubili u glumu i kada ste bili sigurni da je ona vaš životni izbor?

- Još kao gimnazijalka u Kikindi imala sam tu sreću da upoznam divnog reditelja i pedagoga Dragana Jovića. Smatram ga odgovornim i važnim, jer sam pored njega savladala prve korake na sceni. Predstave koje sam sa njim radila odvele su nas na sve festivale, od Beograda do Hvara i Trebinja. Kupili smo nagrade velikim korpama. Pa kako sam mogla da se ne zaljubim u glumu.

Šta vam je na početku karijere bilo bliskije, pozorište ili film?

- Akademiju sam upisala prevashodno iz ljubavi prema pozorištu, i tako je do dana današnjeg. Ta interakcija na predstavi između glumca i publike nezamenljiv je osećaj i podsticaj. Okolnost da je sve promenljivo u okviru postavljenog komada i uloge čine pozorište živim organizmom. Dakle, i nakon premijere imam mogućnosti da i dalje istražujem i bavim se likom koji igram.

Koje emocije u ulogama najteže prenosite publici?

- Emocije u loše napisanom komadu. A, ima i toga. Ne previše, ali je bilo.

Kroz razne uloge glumci prolaze i kroz neka unutrašnja preispitivanja, je li i vama tako?

- Između ostalog, i to je jedan od razloga koji me je opredelio za glumački poziv. Baviti se i kopati po sebi svojevrsna je privilegija. Nekada su to i bolna saznanja, ali tek iz takvih naše biće pulsira, raste i razvija se.

Kada analizirate sve likove koje ste igrali, sa kojim ste privatno najsličniji?

- U svakoj odigranoj ulozi glumac pronalazi i nešto od svoje prirode, temperamenta, slično ili nalik na svoje biće. Uvek se oslanjamo i na to sopstveno iskustvo ili bar trag iz života koji živimo. Tek tako nadgradnjom i maštom osvajamo nove prostore i likove, karaktere, često nam i veoma daleke.

Poznato je da, pored glume, najviše uživate u slikanju. Od čega se odmarate i o čemu razmišljate dok stvarate?

- U pozorištu glumac zavisi od mnogih faktora, činilaca, a pred belim papirom, sa kičicom u ruci, sama sam, pa je i rezultat isključivo moj. To je divno osećanje koje me beskrajno ispunjava i raduje. Utoliko zavidim slikarima na tolikoj slobodi. Volim da crtam klovnove koji poručuju da je život vredan i lep. To su moji veseli drugari. Niko od njih nije tužan i ne plače. Taj vatromet boja, igre i muzike čini me radosnom. Ništa me zapravo ne opušta i ne smiruje kao druženje sa njima. Zamišljam ih u najrazličitijim situacijama. Oni me vode daleko od svakodnevnih briga i problema - u svet mašte, gde sam vesela i slobodna.

- Genetika i treninzi su čudo. "Baš je život lep" - rečenica je koja mi krči put za dalje. A sad već umem da kažem i "da moram biti dobro, jer nemam vremena da budem loše".

Kako ugađate sebi i koja sitna zadovoljstva mogu uvek da vas oraspolože?