PEVAČICA Tanja Jovićević, krhke građe i neverovatno moćnog vokala, bivša članica grupe "Oktobar 1864" i nezvanična članica EKV, upravo je sa džez pijanistom i kompozitorom Vladom Maričićem objavila album "Magija koja ne prestaje". Otpevala je kao glavni ili prateći vokal mnoge domaće rok hitove i sa nostalgijom se seća vremena kada se slušala drugačija muzika i živelo bolje. Uprkos dugogodišnjoj diskografskoj pauzi, Tanjina magija nikad nije prestajala. Povremeno nastupa po klubovima sa svojim bluz bendom.

Šta mislite o današnjoj muzici?

- Malo toga može da me gane u današnjoj muzici, ali o ukusima ne treba raspravljati. Svako ima pravo da iskaže svoj talenat i nađe mesto u ovom čudesnom svetu - kaže za "Novosti" Tanja Jovićević. - Možda nam se nešto ne dopada, ali o ukusima, umetnosti i muzici, ne treba raspravljati. Jedino mi je žao što poslednjih 20 godina nismo imali dovoljno prilike da radimo, jer od ovog posla živimo. Nikog ne krivim. Teško je narodu, teško je i muzičarima. Radila sam 10 godina sa bendom "Rič bič", a sada sa svojim bluzerima. Sviramo pesme "Oktobra", prisetimo se na nastupima i hitova EKV. Usudili smo se da ih obradimo na malo drugačiji način.

Posle raspada "Oktobra" počela je nova etapa u vašoj karijeri?

- Nije to bilo ništa novo, samo sam nastavila da nastupam po klubovima. "Oktobar" se raspao zbog rata i neslaganja članova u kreativnom smislu. Razišli smo se, postojala je ideja da bend nastavi bez mene, sa čime sam se složila. Bila sam uverena da dok se proliva krv nije moralno da pevam pred ljudima. Nisam to mogla da prihvatim kao čovek, a ne kao umetnik.

"POLUDELA" U 33. MADA je mnogi smatraju tipičnom rokerkom i po stilu života, Tanja tvrdi drugačije: - Prošla sam ceo rokenrol a da nisam znala šta je cigareta. "Poludela" sam tek u 33. godini. Propušila sam i probala sve. Možda je na to uticao život, možda radoznalost, očaj, bombardovanje. Ko zna, možda ja! Ali, i to je prošlo.razna interesovanja. Zanimaju me, recimo, mjuzikl i pozorište.

Kako danas gledate na vreme provedeno u "Oktobru"?

- Bila je to druga zemlja i drugo vreme, a mi mladi i iskreni. Desio nam se talenat koji smo prepoznali u letu i ljudi su zavoleli to što smo radili. Jedino za šta se usuđujem da poredim sa ovim vremenima je što smo onda živeli vrlo slično, mogli da se identifikujemo sa bendovima, družimo se i stvaramo zajedno. Kratko je trajalo. Nisam čak ni tu lepu Jugoslaviju upoznala kako valja.

Koosnivač grupe Željko Mitrović se posle "Oktobra" okrenuo biznisu?

- Ne želim da ulazim u bilo šta što ima veze sa današnjicom i poštujem svakog ko je uspeo da ostvari snove. Željko je i danas fantastičan basista i poštovalac dobre muzike. Pogrešno je shvaćen, ali se vrlo dobro nosi sa tim. Ljudi ovde brkaju stvari, muziku i posao. Željko je car univerzuma, svaka čast na onome što je uradio. Ko bi se toga setio? Razmišlja poslovno i za sebe i za druge. Kome se ne sviđa, može da promeni kanal. Želim da učestvuje na solo albumu koji planiram da snimim. Prezauzet je, ali kada bude našao vremena, sigurno ćemo to uraditi. Ne zaboravite da smo Željko i ja zajedno osnovali "Oktobar". Ako neko voli tu muziku, mora da zna da je to uradio fenomenalan basista.

Privilegija je bila i saradnja sa Milanom Mladenovićem i EKV?

- Milan je bio moj prijatelj i uzdanica. Jedini čovek zbog koga sam pristala da iz jednog benda odem u drugi. Tretirao me je kao sestru, štitio i sklanjao od svega za šta je mislio da će me povrediti i uznemiriti.

Dobro ste znali Milana, kako je izgledao u vašim očima?

Bio je hipersenzitivna osoba. Dečak u duši, a umom veliki pesnik, vizionar i pevač bez premca. Bio je čist kao anđeo, zato je tako rano i otišao. Znao je da dolazi haos i čini mi se da nas je dobrovoljno napustio. Planirali smo da zajedno snimimo vokalni album. Ne možete da zamislite kakve su to pesme bile, ali, nažalost, nigde nisu zabeležene. Ostale su u njegovoj glavi i gitari. Trudim se da mu se odužim dostojanstvenim izvođenjem njegove muzike, jer je uvek govorio da bi voleo da čuje kako pevam njegove pesme. Želja mi je da snimim pesme posvećene njemu.

Kroz karijeru vam se prepliću rok, džez i bluz. koji pravac vam je najbliži?

- Svakako bluz! Nisam rok dama, niti sam toikad bila, mada mnogi misle drugačije. Još u " Oktobru" je moj stil išao u nekom drugom pravcu. Bluz je bluz i nije tužan. Volim tu muziku, mada imam razna interesovanja. Zanimaju me, recimo, mjuzikl i pozorište.