Stiven King: Strah je najtananija emocija

ON je kralj horora i najuspešniji američki pisac u istoriji. Stiven Edvin King (67) prodao je više od 350 miliona knjiga širom sveta, a mnoge od njih su adaptirane u filmove, TV serije i stripove. „Keri“, „Isijavanje“ (mada mu Kjubrikovo ostvarenje, kao ni gluma Džeka Nikolsona nisu dopali), „Groblje kućnih ljubimaca“, „Zelena milja“, „Kudžo“, „Kristina auto-ubica“, „Ono“ i „Mizeri“, samo su neki od naslova njegovih napetih, okrutnih, krvavih i tajanstvenih bestselera koje smo mogli da gledamo na bioskopskom platnu.

Njihovi glavni junaci su obični ljudi, deca ili pisci koji vode svakodnevne živote dok se ne desi nešto neplanirno. Ili natprirodno. Svim njegovim junacima zajedničko je što su ili izolovani ili zarobljeni od spoljnjeg sveta. Mnoge njegove priče dešavaju se u državi Mejn, gde je rođen. Poput Hičkoka, i King voli da u filmovima ili serijama ima malu ulogu.

Veliki je fan „Ramonsa“ i AC/DC. Prvi su napisali naslovnu numeru za njegov film „Groblje kućnih ljubimaca“, a drugi komponovali muziku za film „Maimum overdrive“. Ranije je često slušao hard-rok muziku dok je pisao.

I dok on publiku „plaši“ knjigama, priznaje da se lično plaši svega i da mu je adresa Republika Paranoja. King ima strah od terapeuta, letenja, gušenja, pauka i broja 13. U kućnoj biblioteci ima više od 17.000 knjiga. Voli detektivske romane i priče o ljudima koji su živi sahranjeni. Njegov recept za uspeh je od četiri do šest sati čitanja i pisanja svakodnevno.

Kao student prodao je 1970. priču „Stakleni pod“ i zaradio 35 dolara. Jedva je sastavljao kraj sa krajem i bio prinuđen da piše kratke priče. Uveliko ogrezao u alkohol i nesiguran u sebe, na insistiranje supruge Tabite, završio je roman „Keri“, o devojci sa psihičkim moćima. Prodao je autorska prava za 400.000 dolara, a film sa Sisi Spejsik u ulozi Keri poharao je bioskopske blagajne, označio je početak Kingove slave koja ni danas ne jenjava. Pre 12 godina odlučio je da prestane da piše, zbog povreda kada je na njega naleteo kombi, a od kojih se nije oporavio. Srećom, obećanje nije održao.

U novembru 2009. objavio je roman „Pod kupolom“. Dvaput je probao da je napiše, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, ali je tek iz trećeg pokušaja uspeo. Sa 1.074 stranice bila je to njegova najveća knjiga. Priču o stanovnicima gradića Česters Mila, na koji se iznenada spušta neobična kupola i tako ih odseca od ostatka sveta dok pokušavaju da prežive pod njom, televizija Si-Bi-Es pretočila je lane u seriju, koju naši gledaoci mogu da prate onlajn na Pickbodž.tv. Emitovane su dve sezone, a za sredinu 2015. najavljena je i treća.

Na pitanje zašto je serija „Pod kupolom“ važna za današnji svet, Stiven King, pisac i izvršni producent serije, za „Novosti“ odgovara:

- Svi smo pod kupolom jer, koliko znamo, ovaj mali, plavi svet je sve što imamo. Nemamo kuda da odemo. Možete da odete na Mars i da na njega spustite šatl, ali on će naći samo prašinu bez mikroba ili bilo čega drugog. Pomislio sam da je ovo sve što imamo i resursi su ograničeni. Populacija eksplodira. Životna sredina se degradira. I ako stavite jedan mali grad u Mejnu, jer Mejn poznajem, ako ga stavite pod kupolu, stvarate savršenu metaforu za sve s čim se suočavamo u makrokosmosu. Pomislio sam da je to sjajno.

* Sa kakvim izazovima se stanovnici Česters Mila suočavaju pod kupolom?

- Volim priče o običnim ljudima u neobičnim situacijama. Gledam kako se neki izdižu iznad svega, a neki se raspadaju. Uzeo sam pristojnu američku zajednicu, stavio preko nje veliku kuglu, tako da niko ne može da izađe i niko ne može da uđe, i posmatram šta će se desiti. Postoje mnoge stvari sa kojima je zabavno igrati se. Nema organa reda, pa ako neko snažan preuzme kontrolu, samo je pitanje kada će se snažno vođstvo pretvoriti u diktaturu. U prvoj sezoni videli smo kako ljudi pokušavaju da se izbore sa potpuno novom situacijom u kojoj su se našli, odsečeni od celog sveta. U drugoj sezoni pokušavaju da prežive, da odrede vođu i saznaju šta je ta kupola i kakav uticaj ima na njihove živote. Ali tajne su tek počele da se pojavljuju. Jedna od glavnih tema u drugoj sezoni je šta kupola pokušava da uradi.

* Šta je kupola?

- Teško je znati da li kupolom upravljaju spoljašnje sile ili ona poseduje sopstvenu inteligenciju. Ona reaguje na događaje unutar sebe. Ima kontrakcije, pulsiranje koje odašilje magnetni tok, tako da predmeti počinju da lete, metal počinje da se lepi za kupolu.

* Da li ste zadovoljni televizijskom adaptacijom romana?

- Televizija ima jednu stvar, a to je vreme. Ima sve vreme na svetu da se priča razvuče i ispriča. Godinama sam mislio da kaskam za tim konceptom televizijskih serija, priča koje mogu da se razvijaju, kao što su se Dikensovi romani razvijali u 19. veku. To je ista ideja. Kad su romani uhvatili zamah u 19. veku, ljudi su govorili da imaju sav prostor na svetu. Pisali su romane kao Entoni Trolop, imale su po četiri i pet tomova. Bile su to velike, debele knjige. Televizija ima istu mogućnost da stvara serije kao što su „Izgubljeni“ ili „Pod kupolom“.

* Smeta li vam što se ne drži striktno knjige?

- Znao sam da žele da koriste moju knjigu „Pod kupolom“ kao platformu s koje bi krenuli u svom smeru i da bi pratili priču na jedinstven način. Prihvatio sam jer mi se dopala ideja. Mislim da je knjiga kao prostorija sa mnogo vrata. Postoje mnogi načini da se ide napred. Uvek sam to osećao. Možda ne bih tako mislio da sam pisac koji pristupa svemu u izvesnom okviru, koji želi da sve zadrži isti smer. Potpuno sam otvoren za inovacije i promene.

* Kakva publika gleda seriju „Pod kupolom“?

- Nikad nije moguće reći zašto se publika poveže sa datom serijom, jer bi u suprotnom sve postigle uspeh. Mislim da je za uspeh presudno da pokušate da predstavite nešto što je intrigantno i misteriozno. Želim da se svakome nešto dopadne. Naravno, to se ne dešava, ali nadam se najširoj mogućoj publici. Ne sužavam izbor, ne pokušavam da pridobijem ljude koji imaju 40, 50 ili 60 godina, niti one od 18. Želim sve njih. Želim da serija „Pod kupolom“ plaši celu porodicu.

* Šta je za vas strah?

- Najtananija emocija. Zato pokušavam da iznova uplašim ljude. Ako to ne mogu da izvedem, gledam da ih isprepadam nasmrt. Nije mi svejedno ako mi to ne pođe za rukom.

* Smrt često ne znači kraj za vaše junake?

- Jedna od sjajnih stvari u radu na seriji ili filmu Stivena Kinga, ili za likove u knjizi Stivena Kinga jeste ta što niko zapravo ne umire. Uvek postoji šansa da će se vratiti.

* Zašto su vam knjige o Hariju Poteru među najdražima?

- Jer govore o suočavanju sa strahom, traženju unutrašnje snage i zato što na zlo i nevolje odgovaraju dobrim.