HRONIČARI Holivuda tvrde da je prvi Srbin u američkoj filmskoj industriji, pre 100 godina, bio izvesni Đorđe Marić, koji je kao glumac snimao neme kaubojske filmove. Drugi Srbin u Holivudu, koji je zadivio filmski svet bio je Boris Majkl Šošo, popularni Bred Dekster.

Rođen je u aprilu 1917. u u rudarskom gradiću Goldfildu u Nevadi. Otac Marko i majka Ljubica su mu dali ime Boris Majkl Šošo. Kad su prešli u Los Anđelos nastupao je u pozorištu u Crkvi Svetog Save i bavio se boksom. Pohađao je i glumačku školu. Posle nekoliko manjih uloga pod imenom Beri Mičel, u kojima je zbog svoje visine i pomalo grube spoljašnosti glumio negativce, Šošo je dobio veliku šansu u filmu “Džungla na asfaltu” 1950. godine, proslavljenog režisera Džona Hjustona. Igrao je pored Karla Maldena.

- Tada mu je čuveni režiser “naredio” da se nazove Bred Dekster, jer takvo ime savršeno ide uz njegovu fizionomiju - piše njegov biograf Rade Likić.

Holivud i danas prepričava Deksterovu epizodu sa prijateljem Frenkom Sinatrom. Naime, naš glumac je 1964. godine doslovno spasao život Sinatri tokom snimanja filma “Ništa osim hrabrosti” na Havajima, kada je slavnog glumca struja povukla ka dnu okeana. Bred Dekster hrabro je skočio za njim.

Zaveo i Merilin Monro

Za Šošu njegov zemljak Rade Likić iz Hercegovine kaže:

- Bio je blizak prijatelj, a možda i ljubavnik Merilin Monro. Oženio se Pegi Li, najpopularnijom pevačicom pedesetih godina prošlog veka. Bio je filmski partner nezaboravne Džejn Rasel i zvezda američkih tabloida. Svetsku slavu postigao je kao jedan od “Sedam veličanstvenih”, u legendarnom vesternu širokog platna. Glumio je lik Harija Luka, plaćenika koje su angažovali siromašni meksički seljaci ne bi li ih zaštitili od razbojničke bande okrutnog desperadosa Kalvere, pored Jula Brinera, Džejmsa Koburna, Stiva Mekvina, Čarlsa Bronsona, Džona Vona i Elija Valasa.

Priča se da je Dekster bio toliko slavan da je Josip Broz hteo da ga vidi prilikom svojih poseta Americi. Šošo i Tito su se sreli na jednom prijemu. Šošo je posetio zavičaj svojih roditelja 1988. godine kada su u Trebinju snimane scene filma “Tajna manastirske rakije” u kojem je glumio jugoslovenskog ministra Veljka Pantovića.

- Svoje davno obećanje, da se više neće ženiti, pogazio je 1972. godine kada je sklopio brak sa Meri Bogdanović, koja je takođe bila srpskog porekla. Za razliku od prethodnog burnog braka ovaj je bio pun razumevanja, te je i potrajao do 1992. godine kada je Meri umrla. Čovek sa tri imena i tri prezimena Veljko Šošo ili Boris Majkl Šošo Milanović ili pak Bred Dekster, umro je 2002. godine u Los Anđelesu na svom ranču i sahranjen je kao Bred Dekster - tvrdi Rade Likić.

U Holivudu se pričalo da srpske krvi u sebi imaju i glumci Gregori Pek i Tom Selek a baba Džonija Vajsmilera, poznatijeg kao Tarzan, bila je Srpkinja. Srpsku krv u svojim žilama imao je i režiser Slavko Vorkapić Vorki. Na promociji njegovog filma “Život i smrt holivudskog filmadžije” 1928. godine klavir je svirao niko drugi do glavom i bradom Čarli Čaplin. Njih dvojica su bili veliki prijatelji i kolege.

PITER BOGDANOVIĆ

Imao je tada tek 32 godine, a postao je jedan od vodećih holivudskih sineasta. Njegov otac Borislav Bogdanović, poreklom iz Sremske Mitrovice, bio je čuveni slikar i boem, koji je emigrirao zbog nacista u SAD. Sin Piter Bogdanović je rođen 1939. godine u Kingstonu, Njujork, gde je završio filmsku akademiju. Proslavio se komedijama “Što te tata pušta samu” i “Mesec od papira”. Član je Američke filmske akademije i dobitnik priznanja Srpske kinoteke za 2012. godinu. Bogdanović planira da snimi film u Srbiji o svojim precima iz Rume.

- Vorki je rođen 1894. godine u Dobanovcima. Odrastao je i školu učio u Sremskoj Mitrovici i Zemunu. Posle šestog razreda gimnazije prešao je u Beograd i upisao se u tadašnju Umetničku zanatsku školu, a 1912. dobio je stipendiju Matice srpske i nastavio studije na Slikarskoj akademiji u Budimpešti. Rat 1912. godine zatekao ga je kod sestre u Kruševcu. Za vreme rata bio je nastavnik crtanja u gimnaziji u Kratovu. Posle povlačenja preko Crne Gore i Albanije, dospeo je sa ostalim izbeglicama u Francusku. U Parizu je odmah primljen na Akademiju lepih umetnosti - svedoči Mile Nikolić iz Los Anđelesa, dobar poznavalac kalifornijskih Srba.

Krajem 1920. godine pružila mu se prilika da putuje u Ameriku i to luksuznim brodom “Il de frans”, kao čistač palube. Svejedno, važno je bilo stići u Njujork, a odatle u San Francisko, te najzad 1921. u Holivud. Sve do 1927. godine njegovi planovi ostvarivaće se samo delimično. U prvo vreme bavio se slikarstvom i imao izvesnog uspeha, a izgledalo je kao da će napustiti film, jer male uloge u nekim filmovima Reksa Ingrama nisu mogle da ga zadovolje.

Scena sa Julom Brinerom

- Bio je američki filmski teoretičar, montažer i reditelj, dugogodišnji profesor filma na Univerzitetu Južne Kalifornije. Predavao je i na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju - kaže Nikolić.

Čudo iz Bileće

SIGURNO najveći uspeh i popularnost u Americi postigao je nekadašnji član hora u Geriju, mladi recitator i glumac, kojeg ceo svet i danas prepoznaje kao Karla Maldena. Priča o Petru i Mladenu Sekuloviću, ocu i sinu, koji je postao holivudski glumac i vlasnik Oskara, bajka je o srpskoj koloniji u Americi. Nju je, tada već poznati glumac Karl Malden opisao u memoarima, koje je nazvao “Kako sam počinjao”.

- Rođen sam u srpskom domu, 22. marta 1912. godine. Mladen Đorđe Sekulović. Sveti Đorđe, ubica aždaje, bio je slava klana Sekulović. Moje ime bilo je veliki zalogaj za Amerikance. “Ml” kao zvuk čak i ne postoji u engleskom jeziku. Kasnije sam to promenio i postao Karl Malden. Ne sećam se mnogo detinjstva u Čikagu. Sećam se da je moja majka, Čehinja, spremala sjajna srpska jela. Sećam se njihovog ukusa. Danas možete kupiti kore za pitu u prodavnici, ali niko nije pravio zeljanicu ili burek kao moja majka. Sećam se i muzike, zvuka tamburice, srpskog orkestra, više nego ičega - piše Mladen Sekulović. - Moj otac Petar bio je iz Bileće, u koju sam ja prvi put otišao tek kao odrastao čovek. Otac je stigao u Malu Srbiju, deo Čikaga u kojem je mogao da razume sve natpise na prodavnicama - Simić, Nikolić, Tarilo, Filipović.

Petar Sekulović kasnije je postao jedan od predvodnika srpske zajednice u Čikagu. Pomogao je da se organizuje srpski hor “Branko Radičević”, kao i srpski gimnastičarski klub, koji je organizovao igranke. Na jednoj od tih igranki, zvanoj Sokol, Petar je upoznao Mladenovu majku Mini Seberu.

- Moja majka je bila iz predela Boemija, koji će kasnije postati Čehoslovačka. Godine 1910. oni su se venčali. Ona je uskoro prešla u pravoslavnu veru i naučila srpski jezik. Zauzela je odgovarajuće mesto u patrijarhalnom domu moga oca, rodila mu je trojicu sinova, od kojih sam ja bio prvi. Prvi Sekulović rođen u Americi - rekao je Mladen Sekulović.

Legenda Holivuda je i Dobrivoje Tanasijević, rođen 1935. u Čibukovcu. Ovaj filmski producent, poznatiji kao Dan Tana, vlasnik je elitnog restorana u koji dolaze holivudske zvezde. Tanasijević se u Srbiji proslavio kao fudbaler Crvene zvezde i kada se uselio u SAD 1956. godine ušao je u jedan američko-jugoslovenski tim u San Pedru. Den je pohađao i glumačku školu Džefa Korija u Malibuu, “da bi naučio engleski”. Tako je počeo da dobija manje uloge.

- Igrao sam komuniste, fašiste, kriminalce. Uvek sam ginuo na kraju, i nikada nisam poljubio devojku. I video sam Tita u Americi. Rekao sam mu da sam pobegao iz komunizma, a on je odgovorio: “I ja bih pobegao da sam bio na tvom mestu” - pričao je Dan Tana.

TENIS ULAZNICA ZA LEPOG IKU Beli sport je bio ulaznica za Ameriku popularnog Ike Panajotovića, koji je šezdesetih bio teniski šampion Jugoslavije i kao junior polufinalista turnira u Vimbldonu. Rođen je 1932. U Kaliforniji je otvorio školu tenisa i učio reditelje, producente i glumce da pravilno udaraju teniske loptice. Bio je lep i visok, tako da je odmah dobio ponudu da bude glumac u Holivudu. Odlučio je, međutim, da se bavi produkcijom. Napravio je 16 filmova. Za film “Poslednji nacista” o Kurtu Valdhajmu, u Kini je na filmskom festivalu 1999. dobio Veliku nagradu naroda. Ika Panajotović bio je član Američke filmske akademije i pored Dimitrija Mite Stančulovića, jedini Srbin koji je učestvovao u dodeli Oskara. Umro je 2001. godine.

U međuvremenu je radio u restoranima i noćnim klubovima. Bio je i partner u “Pepermint vest klubu”, prvom noćnom klubu isključivo za ples. Restoran “Den Tana’s” otvorio je 1964. godine, a šef kuhinje je bio bivši Musolinijev kuvar. Uz pomoć svojih prijatelja iz filmskog sveta i zbog toga što je restoran bio otvoren do kasno u noć, “Den Tana’s” je vremenom od običnog špageti-restorana postao prava holivudska institucija.

Glumica i manekenka Lidija Lorens rođena je kao Lidija Vujnović u Baltimoru, a karijeru je počela već sa tri godine. Diplomirala je biologiju na Tauson stejtu i prava na Univerzitetu Merilend. Već kao petogodišnjakinja, Lidija je glumila u pozorištu u Baltimoru, i to sve do svoje 15. godine. Na Pibodi institutu diplomirala je klavir i klasični balet. Za vreme studiranja pisala je za “Baltimor njuz” i bila mis Merilenda. Igrala je sa Rajanom O’Nilom, sa Džeki Glison i sa Madonom u “Očajnički tražeći Suzan”. Gostovala je u emisiji Dejvida Letermana i pojavljivala se u spotovima Bilija Džoela i Hulija Iglesijasa.

Srpska grupa “Leteći Elvisi iz Las Vegasa” prvi put se pojavila u filmu “Medeni mesec u Vegasu” 1992. godine, a glavne uloge tumačili su Nikolas Kejdž i Sara Džesika Parker. Trupa od 18 ljudi napravljena je za potrebe filma, a njen organizator bio je Mark Miščević. Nakon filma, trupa je dobila ponude da nastupa na raznim mestima u svetu, pa i u Japanu. Poziv da skoče na inauguraciji Bila Klintona odbijen je iz bezbednosnih razloga. Za vreme snimanja filma, Mark se sprijateljio sa Nikolasom Kejdžom, koga je učio tehnikama skakanja sa velikih visina.

- Miščević je postao skakač 1981, kad je slučajno pao sa krova svoje dvospratne kuće. Tada je preživeo, ali je dobio aerofobiju. Jedini način da savlada strah od velikih visina bio je da postane letač i skakač. Prvi skok napravio je aprila 1983. godine i posle je sledilo više od 40.000 skokova. Mark Miščević je potom diplomirao umetnost i engleski na Univerzitetu u Milvokiju i radi kao agent za nekretnine - kaže Rakonjac.

U holivudskom svetu značajno mesto među veteranima, koji su ispisivali srpski deo istorije Holivuda je i ime Deniz Hejz, koja je rođena kao Dragica Radosavljević. U Americi je poznata kao dama kojoj se divi holivudska elita. Njeni prijatelji su veliki režiseri, glumci i producenti. Njeni najbolji prijatelji su glumac Majkl Kejn, dirigent Zubin Mehta i dizajner Đanfranko Fere. Prošle godine bila je na večeri kod princa Čarlsa i vojvotkinje Kamile sa prijateljicom Rouz Mari Bravo.

Na večeri sa Reganom

IMALA je samo šesnaest godina kada je pobegla iz Jugoslavije, shvatajući da je njena porodica osuđena na propast.

- Moj otac, Đorđe Radosavljević, bio je kraljevski oficir, učestvovao je u Prvom svetskom ratu, a posle Drugog nije hteo da napusti zemlju. Tito ga je osudio na smrt. Moj deda Milan je znao tadašnjeg komunističkog funkcionera Ivana Ribara, bili su školski drugovi, i preko njega nam je ugovorio prijem kod Tita - priča Dragica Radosavljević.

Deniz Hejl je svojevremeno bila supruga milijardera Đuzepea Đigantea, zatim slavnog Vincenta Minelija, te tako i maćeha Lajze Mineli, a naposletku i supruga pokojnog Prentisa Koba Hejla. U filmskom svetu poznata je kao “carica San Franciska”, jer su joj svi pametni, lepi i imućni muškarci Kalifornije dolazili na noge. Pripada američkoj eliti, što sama i potvrđuje rečima:

- Ronald Regan me je pozvao na prvu zvaničnu večeru koju je za goste organizovao u Beloj kući, pošto je postao predsednik. Bila sam u društvu kralja i kraljice od Jordana. Sa Reganovima se, inače, znam od 1962. godine. Nensi Regan mi je draga prijateljica.

Holivudska producentkinja Helen Lazić, ćerka Janje i Boža Lazića, rođena je 1919. godine u gradiću Neda u Viskonsinu. Završila je školu za sekretarice u Milvokiju i pridružila se 1940. godine sestri Mili u Los Anđelesu. Počela je da radi za jedan studio u kojem su svoje karijere započinjali i Robert Mičam i Keri Grant.

Kada se udala za scenaristu, reditelja i nezavisnog producenta Martija Rekina, koji je bio na čelu produkcije u “Paramaunt” studijima, počela je druga faza njenog života u Holivudu. Zajedno su pravili televizijske produkcije. Kada joj je suprug preminuo, krajem sedamdesetih godina, Helen Lazić Rekin se sve do smrti bavila humanitarnim radom.