JEDAN od najboljih srpskih glumaca Nebojša Glogovac nedavno je sa prijateljima počeo privatan biznis. U Beograd je dopremio svetsku atrakciju, „segvej“ vozila, sa kojima organizuje ture po glavnom gradu. Reč je o ekološkom vozilu, koje se puni na struju i ne emituje nikakve štetne gasove.

- Odlična je zabava za porodice sa klincima i turističke ture, jer se sa vodičem obilaze kulturno-istorijski spomenici, pozorišta, muzeji i stare beogradske kafane - kaže za „Novosti“ Nebojša Glogovac. „Segvej“ je jednostavan za upravljanje, za pet minuta se nauči, a može da bude zanimljiv i firmama koje žele da se reklamiraju.

Glogovac iza sebe ima oko stotinu uloga u pozorištu, filmu i na televiziji, cenjen je od publike i kritike, ali izbegava medije, jer misli da je prečesto pojavljivanje u novinama i na televiziji kontraproduktivno. Upravo je završio film Srđana Koljevića „Branio sam Mladu Bosnu“, snimljenog povodom stogodišnjice Sarajevskog atentata:

- Film je zasnovan na istorijskim činjenicama i bavi se istragom protiv „mladobosanaca“. Bio je to montiran proces, sve je vodilo ka tome da se povešaju ili osude na doživotnu robiju i, konačno, izazove rat. Pre ovoga radio sam kratki film „Sjene“, koji se bavi Principovim boravkom u zatvoru. Svedočenja psihijatra i čuvara u zatvoru i onoga što je sam govorio, ukazuju da je bio rodoljub zanesen slobodarskom idejom i svetim ciljem da se Srbija oslobodi austrougarskog jarma. Producenti koji su odgledali film kažu da drži pažnju puna tri sata, tako da je moguće da će ta minutaža ostati. Videćemo 14. oktobra na premijeri u Beogradu.

Rođen u Trebinju, koje naziva svojom bazom, sa sedam godina je, jer je tako diktirala služba njegovog oca sveštenika, došao u Pančevo koje pamti po prvim ljubavima, igrama i nestašlucima.

Po dolasku u Beograd, studirao je psihologiju ali je, priznaje, o karakterima više naučio u kafanama, u druženju sa ljudima ili na putovanjima. Akademiju je studirao kod pokojnog profesora Jeftovića i završio je u čuvenoj „klasi provincijalaca“, sa kumom Vojinom Ćetkovićem, Natašom Ninković, Sergejem Trifunovićem. Kao jedno od najupečatljivijih iskustava Nebojša navodi ono sa snimanja filma „Do koske“, kada je njega i Nikolu Đurička „podučavao“ Milorad Ulemek Legija.

- Legija je došao da nam pokaže kako se puca i otima auto - priča Glogovac.

- Kako kada je jedan čovek unutra, kako kada ih je više. Ozbiljan je to zanat, ispostavilo se. Objašnjavao je kako odmah moraš da počneš da se dereš, psuješ i pretiš. Jednom je tako isprepadao Rašu Andrića. Počeo je da se dere i vitla oružjem, da je Raša izleteo iz kola i pobegao u šumu. Tako je bezglavo trčao da je ovaj počeo da ga doziva: „Stani, stani, vežbamo.“ Milorad je imao tu vrstu ubedljivosti u nastupu.

Nebojša je svojevremeno mnoge iznenadio kada je odbio ponudu Anđeline Džoli da zaigra u ovde dočekanom na nož, filmu „U zemlji krvi i meda“. To nije bila merna jedinica za rodoljublje, već posledica toga što mu je uloga ponuđena bez scenarija.

- Nije bilo sporno što je trebalo da igram lošeg Srbina, već što nisam imao uvid kako bi sve trebalo da izgleda - naglašava glumac. - Tek kada sam pogledao film video sam da je loš, pamfletski pisan i režiran. Problem je bio što nisam dobio scenario. Tražio sam ga, što je ona uporno izbegavala i tako je naša saradnja završena.

Foto: Petar Milošević

Prošle godine pažnju je privukao ulogom đenerala Draže Mihailovića u seriji „Ravna gora“, kojoj su mnogi štošta zamerali:

- Draža je bio veliki čovek, vojnik i zaljubljenik u svoju zemlju. Bio je čovek obrazovan, izuzetno hrabar i posvećen. Ulozi sam prišao sa velikim pijetetom. Serija je bila značajna jer je ponudila drugu stranu, a do tada se na te stvari gledalo samo iz jednog ugla. Nedostatak para doveo je do toga da nije bilo dovoljno materijala da se dočara dinamika borbe. Čak su se i šalili kako „Ravna gora ubrzati mora“. Kada se rade tako velike teme, onda to bode oči. Korisno je što je uopšte pokrenuta ta tema, a žao mi je što nismo ispričali celu priču.

Glogovac za sebe kaže da je dobar kuvar koji uglavnom „uvežbava tradicionalne specijalitete“, voli da popije belo vino ili votku, a kao omiljene destinacije izdvaja Lisabon i Berlin. Tvrdi da je jedan od najboljih vozača među glumcima, obožava svoj motor, ali i konje, i redovno šeta psa. U pozorištu „Boško Buha“ priprema predstavu „San letnje noći“ i hvali mladu ekipu sa kojom radi, ali, ćuti o privatnom životu. Razveden je, ima dva sina koja vaspitava najbolje što ume i povremeno sebi zamera što liči na sopstvenog oca.

- Uhvatim sebe da radim iste stvari kao moj otac, isto tako zvocam i ponavljam im nešto po sto puta, a znam da im idem na živce - veli Nebojša. Hteli, ne hteli, ipak ličimo na roditelje, ali, deca su, čini mi se, pokupila najbolje od nas.