U IZDANjU Kompanije „Novosti“ i Poslovno-estradnog centra, od utorka će se u prodaji, po ceni od 450 dinara, naći knjiga „Toma Zdravković: 68 neispričanih priča“ o jednom od najpoznatijih jugoslovenskih folk pevača i kompozitora Tomi Zdravkoviću. Na 352 strane, 68 pevača narodne i zabavne muzike, glumaca i sportista, otkrilo je nepoznate stvari o ovom boemu i pesniku, koji je istinski živeo svoje tužne pesme. Među njima su Novica Zdravković (rođeni Tomin brat), Esma Redžepova, Nedeljko Bilkić, Lepa Brena, Aca Lukas, Vesna Zmijanac, Nedžad Salković, Zdravko Čolić, Goran Bregović, Dragan Džajić, Dragoslav Šekularac, Ljubiša Pavković, Leo Martin, Žarko Laušević, Olivera Katarina, Petar Božović, Bora Todorović... Priče je sakupio Dejan Ćirić, a nadahnuti predgovor napisao glavni urednik „Novosti“ Ratko Dmitrović.

Ideju za ovu knjigu menadžer Bane Obradović dobio je pre tri godine, kada ga je tadašnji gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić pozvao da zajedno organizuju otkrivanje Tominog spomenika u prirodnoj veličini u gradskom parku u Leskovcu, kao i postavljanje spomen-česme sa natpisom „Dao sam vam svoju dušu“ u selu Pečenjevce, gde je živeo. Tomina četvrta supruga Gordana prišla je tada Obradoviću i pitala ga da bude zaštitnik Tominog lika i dela. Prihvatio je i godinu dana je, zajedno sa Ćirićem, spremao ovu knjigu. Obradović će pokrenuti inicijativu da jedna ulica u Beogradu ponese ime velikog Tome Zdravkovića, a želeo bi i da osnuje njegov muzej.

Zdravković je bio izuzetna figura na našoj muzičkoj sceni. Mada su njegove pesme imale formu srpske folk muzike, u sebi su nosile duh šansone. Tomin karakteristični glas nije bio previše moćan, ali je imao toplinu, poput glasa Šarla Aznavura. Melanholičnu atmosferu u većini Tominih pesama naglašavao je zvuk violine. Pevao je uglavnom o nesrećnim ljubavima i patnji. Neke od njegovih najpoznatijih pesama su „Prokleta nedelja“, „Dotak’o sam dno života“, „Da li je moguće“, „Ostala je samo uspomena“, „Pesme moje“ (koju je za njega napisao Kemal Monteno)...

SPOMEN-PLOČA I PROMOCIJA U UTORAK se navršavaju 23 godine od smrti Tome Zdravkovića. Tim povodom porodica i prijatelji će u 10 sati obići Tomin grob na Centralnom groblju u Beogradu, dok će u 12 sati na zgradi u Ulici kraljice Katarine, gde je živeo (a sada živi njegova porodica), biti postavljena spomen-ploča. Promocija knjige „Toma Zdravković: 68 neispričanih priča“ zakazana je za 14 časova u beogradskom hotelu „Kraun plaza“.

Legendarni pevač Slavko Perović u knjizi tvrdi da je Tomina najveća osobina bilo čovekoljublje. Miki Jevremović naglašava da je Zdravković poklanjao srce na dlanu, Esma Redžepova veli da je očima punim tuge znao da omađija publiku, dok Nedeljko Bilkić misli da Toma nije hteo, a ni znao, da sakrije svoje poroke. Goran Bregović nikada nije upoznao Tomu, ali je, čuvši vest o njegovoj smrti, imao osećaj da je jedno veliko drvo palo. Zdravko Čolić kaže da Tomu ljudi sada svrstavaju u fah narodne muzike, a on je, pre svega, bio jedan od prvih etno-muzičara na Balkanu i prvi je u muzici počeo da koristi latino fore koje sada svi koriste. Za Kemala Montena bio je jedini autentični kantautor. Dragan Džajić se sa njim družio u kafanama, a voleo ga je jer je Toma bio vatreni navijač Crvene zvezde. Pevač se, veli, nikada nije ponašao kao zvezda. Bio je čovek iz naroda. Milutin Popović Zahar naglašava u knjizi da je Toma svaku kafanu pretvorio u mali Kolarčev univerzitet, a za Petra Božovića on je bio leskovački Sirano de Beržerak, sa tragičnim osećanjem sveta, bar u pesmama, dok je Žarko Laušević siguran da je Toma pripao nekom anđeoskom horu...

Poslednjih godina svog života Toma je mnogo pevao, kao da je znao da mu se bliži kraj. Svoj poslednji koncert održao je 10. septembra 1991. u Podgorici. Pevao je sedeći i na kraju rekao: „Vaš Toma Zdravković je upravo održao svoj poslednji koncert“. Sala je zamukla. Samo 20 dana kasnije, 30. septembra 1991. Zdravković je umro na VMA u Beogradu, od raka prostate. Imao je 52 godine.