JEDAN od najpoznatijih srpskih šansonjerskih pevača, Leo Martin, uveličao je revijalno veče ovogodišnjeg festivala "Proleće u Beogradu". Mada odavno ne živi od muzike, Miloš Jović, kako glasi pravo ime ovog umetnika, priznaje da i danas voli da peva i da se nikada ne bi odrekao mikrofona. Poziv kompozitora Vojkana Borisavljevića, koji je komponovao njegove najveće hitove, nije mogao da odbije. U želju da se priseti atmosfere sa nekadašnjeg "Beogradskog proleća", na kojem je tokom sedamdesetih učestvovao čak šest puta, Leo je publici otpevao veliki hit "Ja te volim".

- Muzičar sam u duši i za to živim - rekao je za "Novosti" Leo Martin. - Specifičan sam kada je reč o pojavljivanju u medijima. Nema me onda kad nemam šta kažem. "Proleće u Beogradu" izmamilo me je na sunce, pa sam proteklog meseca "izlazio" iz frižidera. Čemu nastupi kad je na internetu sve dostupno? Ljubitelji moje muzike mogu da me gledaju na "Jutjubu". Tamo imaju sve. I pesme, i nastupe, i spotove. Mogu me videti i kao manekena sa nedavne "Pal Zileri" revije, ali i neke moje ranije manekenske radove.

* Kakav je osećaj prošetati modnom pistom posle više od 30 godina?

- Iza mene je bogato manekensko iskustvo. Još dok je "Beko" organizovao revije, bio sam im redovan gost kao pevač i model. Često su mi, kao i danas, poklanjali odela koje sam nosio na modnoj pisti. Zatrpavali su me, pa sam garderobu poklanjao i bratu. On je u to vreme bio najbolje obučen muškarac u Beogradu. Prava ikona stila. I ovih dana šetam u svečanim odelima. Šalim se da se u njima osećam kao šef italijanske mafije, jer sam se upravo vratio sa Sicilije, pa sam još pod utiskom.

* Ove godine navršava se 45 godina vaše karijere. Kako ćete proslaviti?

- Već nekoliko godina obeležavam taj jubilej, pripremajući se za veliki dan. Pevač pesmom slavi svaki dan. Svestan sam da publika očekuje od mene i neki zvaničan vid proslave godišnjice. Ipak, dugo se nismo družili. Zbog toga ću na jesen u Sava centru održati veliki beogradski koncert.

* Postoji li penzija za pevača?

- Za umetnike nema penzije. Kao čovek, u penziji sam odavno, ali pevač nikada ne odlazi sa scene. Nisam mogao da odbijem Vojkana Borisavljevića, koji je komponovao moj najveći hit "Ja te volim". Zar da se ne pojavim na "Proleću u Beogradu" samo zato što sam rekao "zbogom" poslu? Kako bi izgledalo veče evergrin muzike bez te pesme? Mi odlazimo u penziju kada nestanu oni koji slušaju naše pesme. To ponekad može biti i decenijama posle pevačeve smrti.


STAZA TRNjA I ORHIDEJA

* Jeste li razmišljali o tome čime biste se bavili da se niste obreli u svetu muzike?
-Hteo sam kao mlađi da se bavim elektronikom, to me je zanimalo. U ono vreme, međutim, studije elektrotehnike, bile su preskupe, a ja sam bio siromašan, pa sam upisao Pravni fakultet. Da se vratim ponovo u godine kada sam odlučivao šta ću i kuda ću, ne bih ništa menjao. Koliko god da je neki put težak, kada se čovek sobom i poslom bavi ozbiljno, ne može da pogreši. Moj put, možda, jeste bio staza trnja i orhideja, bilo je i dobrog i lošeg, ali nikada se nisam pokajao. Ako želiš da ostaviš neki trag za sobom, svaki korak mora da ima težinu. Drugačije ne vredi. Ne postoji lakši način.