PRESTONIČKA rok supergrupa "Babe", koju predvodi Bajagin "instruktor" Žika Milenković (55), ponovo se okupila posle trinaest godina kako bi održala koncert 30. marta na "Long najt festivalu" u Domu omladine. "Babe" su 1992. oformili pevač i gitarista Žika Milenković, bubnjar Goran Čavajda Čavke (u to vreme član "Električnog orgazma") i tadašnji gitarista "Riblje čorbe" Zoran Ilić, s namerom da rade s grupom dok njihovi matični bendovi pauziraju. Žikini šaljivi stihovi i scensko izvođenje, uskoro su postali zaštitni znak "Baba". Na pitanje da li je ovo povratak "Baba" na velika vrata, Žika za naš list kaže:

- Ovaj festival je doček proleća, svira se na tri bine, a menadžer Bajage i "Instruktora" Zoran Vulović je nekako uspeo da me nagovori da pozovem ljude i napravimo jednokratni ili višekratni kambek. Sve zavisi kako će nas publika primiti te noći. Ništa ne očekujemo, može da nam se desi nešto lepo, a može da nam se desi i da se izblamiramo. Okuplja se originalna postava, Ilke, basista Dejan Škopelja Škopi, i bubnjar "I pleja" Goran Ljuboja Trut, zanimljiv lik i energičan bubnjar, pristao je da nam bude četvrti član.

* Bajaga je jednom prokomentarisao kako je Čavke bio naš Manu Čao, kako ga se vi sećate?

- Svi znamo koliko je Čavke bio jak i koliko su "Babe" bile interesantne sa Čavketom. Posle prvog i legendarnog albuma "Slike iz života jednog idiota", objavili smo još dva, koji su relativno slabije prošli. Videvši na "Jutjubu" kako ljudi "skidaju" naše pesme, ukapirao sam da vole i numere sa albuma "Lažne slike o ljubavi" i "Slike sna i jave". Zato smo shvatili da je okej da vidimo da li je za trinaest godina koliko se nismo oglašavali, izrasla neka nova generacija kojoj bi se eventualno svidelo to što smo radili. Da vidimo da li će neka nova mladost da se isto loži, kao što su se ložili 1992. kada smo počinjali.

SAD MI SMEŠNO

NA koncertima Bajage i "Instruktora" publika često traži da čuje pesmu "Život je nekad siv, nekad žut"? - Baš sam je u četvrtak čuo na radiju i rekao sebi: Joj, joj, joj, čoveče! Promenio mi se ukus. Sećam se kad sam je pevao, super je muzika, ali sam ja malo smešan. Bajagina muzika je u početku bila urbana iz sve snage, a ja sam uspeo na "kvaran" način da u nju ubacim blagu dozu folka i etna, što nam ništa loše nije donelo. Uvek sam voljan da dam Bajagi neki svoj tekst, ali su oni eksplicitniji od onih koje on piše. Za poslednji Bajagin album "Daljina, dim i prašina" svim silama sam se upirao da proguram neku pesmu, ali nisam imao sreće...

* Sigurno znate da će pasaž između Bezistana i Nušićeve ulice poneti Čavketovo ime?

- Sve znam, ali ja volim da ga nosim u duši. Kad budem otišao na onaj svet, neće me zanimati da li će iko da se okupi tim povodom. Ni Betovena ne zanima što ga ljudi i danas slave. On je, jadan, umro u nekom ludilu i nemaštini. Obožavam Čavketa i svakog dana ga se setim. Mnogo smo se voleli. Kad je išao u Australiju hteo je još jednom da se izgrlimo za zbogom, ali ja nisam to shvatao kao zbogom, pa sam zagrljaj odbio. I danas se kajem zbog toga, mislio sam da ćemo još da se vidimo. Bio je divan čovek i veliki slobodnjak u mislima. Čak nije hteo ni ličnu kartu da nosi, pa je na granici govorio da je njegovo lice njegova lična karta.

* I danas se rado slušaju pesme "Noć bez sna", "Da te vidim golu" "Ko me ter'o" ili "Piksla od kristala"?

- "Babe" su snimile više od 50 pesama, za svakog ponešto. Teme koje smo obrađivali svode se ili na neku promašenu ljubav, poroke, a neke su čak političke i socijalne. Obradili smo gomilu tema posle čega se javila kreativna blokada, jer uglavnom pevaš o onome što te se lično tiče. Zato se divim tekstopiscima koji prave na hiljade i hiljade tekstova za razne pevače. Brate, otkud ti više tema za pesme? Naravno, kapljica autobiografskog uvek postoji, bar u osećanjima. Nekad čovek mora da se napati i zlopati da bi imao kreativnu inspiraciju. Što kažu, ako ti dan počne suzama, možda se završi smehom. Obično se takve stvari i dešavaju. Sve se svodi na tih 24 sata, raspoloženja mogu da se promene za to vreme, isto kao što mogu da se promene četiri godišnja doba u jednom danu.

* Na koje ste pesme "Baba" najponosniji?

- Ponosan sam na "Noć bez sna", "Slaninu" zato što mi je to veza između ljudi i prirode, kao i "Sudar s novim momkom", jer sam uspeo da uđem u svet preraslih tinejdžera, koji i danas traje. Tinejdžeri su naše najveće bogatstvo, ali smatram da im fali obrazovanje. Danas ljudi manje završavaju fakultete nego kad sam ja bio mlad.

* Pre pet godina preselili ste se iz Beograda u Banat?

- Perlez je predivno mesto u Banatu, dobri su ljudi, blizu su Carska bara i kanal Begeja, samo 200 metara od moje kuće, u koji, kad upeče zvezda, samo uskočim, zaplivam i uživam. Živim jednostavno, onako kako volim. Udomio sam tamo neke pse, idem zbog njih, obožavam ih i oni mene. U Beogradu imam stan, a razdaljina do Perleza je samo 50 kilometara. U stanu su mi dva psa, u Perlezu još dva, pa kad svi krenemo u Banat, četiri psa, supruga Vesna i ja, onda je to ceo čopor. Meštani nas gledaju kao neke ludake. Znaju da sviram sa Bajagom, ali sam jednak sa njima. Nisam osetio da me neko lažno voli samo zato što sam muzičar. Drugo je kad ulicom prođu Lepa Brena ili Zdravko Čolić, a drugo je kad prođe Žika, što je dosta opuštajuće.

* Imate li još vremena za glumu?

- Što se glume tiče, tu sam se sveo samo na sinhronizaciju crtanih filmova i prepeve songova. Radio sam "Pingvine sa Madagaskara", "Sunđera Boba", Najdžela, Lizu Dulitl, Arnolda... Štrumpfove nisam prihvatio jer sam ukapirao da ima previše epizoda, pa ne bih mogao da provodim vreme u Perlezu.

* Ko je dao grupi ime "Babe"?

- Ilke, jer je u to vreme mnogo voleo "The mothers of invention" Frenka Zape. Drugi razlog je što je naš prvi basista Bojan Vasić Vasa imao vikendicu u Babama.