PREDRAGA Cuneta Gojkovića, iako će 6. novembra napuniti 79 godina, glas i dalje odlično služi. Nedavno se pojavio i u ulozi manekena na jednoj modnoj reviji.

- Nekad sam nosio odelo broj 56, a sada, posle bolesti, nosim 52, pa ne znam da li sam baš najbolje izgledao - šali se Cune, koji je taj nadimak dobio kao mali, po majčinom dozivanju: „Odi da te majka cune (poljubi)“!

- Do 2004. godine, iako sam i tada već bio u godinama, mogao sam da potrčim, nije mi bilo teško da odem na koncert u grad udaljen i 200 kilometara od Beograda, vozio sam kola i živeo normalno. A onda, jednog dana, osetio sam čudnu malaksalost, oblio me znoj, počeli bolovi u grudima... Otišao sam u KBC „Dragiša Mišović“ na Dedinju, gde mi je saopšteno da sam imao infarkt na sinusnom čvoru. Od tada sam započeo život pod novim režimom, sa drugačijim načinom ishrane, sa više kretanja, bez cigareta - kaže Cune, dok nam u svojoj kući u beogradskom naselju Julino brdo kuva kafu.

SEKSUALNA KAFA SVOJU najčuveniju pesmu „Kafu mi draga ispeci“ Cune je snimio 1961. godine. To je bila prva zlatna ploča ne samo u tadašnjoj Jugoslaviji nego i na Balkanu. Velika popularnost te pesme, osim u Cunetovoj interpretaciji, leži delom i u njenom tekstu, koji je bio vrlo moderan za ondašnje vreme.
- Neki stidljivi uča je napisao pesmu svojoj koleginici učiteljici da će doći oko pola noći da - popije kafu. A, eto, ja sam se drznuo, kako je jednom prilikom rekao pokojni Minimaks, da budem rodonačelnik seksualne revolucije u nas, pa sam kroz pesmu poručio da ću doći oko pola noći da legnem pored tebe, što je u to vreme bila jeres da se javno kaže - priča Cune.

Izgledalo je da sve ide nabolje, Cune je dva puta otišao do Australije, a po četiri-pet puta godišnje išao je i u Ameriku - da peva, ali i da poseti stariju kćerku Natašu i njenu porodicu.

- Pet godina posle prvog sačekao me drugi infarkt. Sedeli smo po podne u kući, ćerka Katarina je bila s nama. Rekao sam joj: „Sine, nešto nije u redu, opet imam onaj isti osećaj, ajde ti mene vodi u ’Dragišu Mišović’“. Dok smo stigli do bolnice leva ruka je već počela da trne i sva sreća da je na poslu bio dr Angelkov, koji je već znao moje zdravstvene probleme. Infarkti se u žargonu dele na šegrte, kalfe i majstore, i doktor Angelkov mi je rekao da je ovaj moj drugi bio između kalfe i majstora - priča Cune, dodajući da mu je odmah posle prvog infarkta ugrađen pejsmejker, a nešto kasnije i dva stenta.

- Osim ta dva stenta, dobio sam i preporuke da ne smem ovo, da ne smem ono... Sve mi je zabranjeno, osim da pevam.

Smatra se da je čovečiji glas najsavršeniji muzički instrument, a lakoća kojom njime vlada Predrag Gojković fascinira. Primećeno je to još dok je bio dečak kada se sa roditeljima i mlađom sestrom preselio iz rodnog Kragujevca u Beograd.

- Pred mikrofon Radio Beograda prvi put sam stao 1948. godine, i ako računamo da je to početak moje karijere, onda ona traje pune 63 godine - sumira Cune. - Ali, neprekidno sam u ovom poslu od 1. septembra 1954. godine, kada sam imao nastup u Vršcu, znači pre 57 godina.

Za najlepši period svoje karijere računa onaj od 1960. do 1962. godine, kada je, kaže, spoznao da nešto znači u muzičkom svetu, da ga prepoznaju na ulici...

- Te dve-tri godine sam bio vrlo uspešan. Počeo sam da dobijam znatno veće honorare, bila su sređena autorska prava, tako da se moglo lepo živeti, pa sam i ja odjednom iz skromnog života uskočio u automobil, počeo da razmišljam da se preselimo u veći stan... Zaista je to bio najsrećniji period, ali ne mogu sebi ni danas da oprostim što više nisam uživao u životu, što se nisam ponašao opuštenije. Krajem 1962. sam se skrasio u braku sa mojom Lepom, tako da više i nisam imao vremena da momkujem i da se provodim.

Kao najteži period karijere Cune izdavaja 1969. godinu, kada se posle tri godine boravka u Americi vratio u zemlju.

- Vratio sam se kao „četnik“, koji je bogzna šta tamo radio. Tako su mi ovde prebacivali. A pre toga za naše u Americi bio sam „komunjara“. Inače, tamo sam od ponedeljka do petka radio u jednom građevinskom preduzeću, a vikendom pevao najpre pet-šest meseci u kafani Milije Spasojevića, a posle toga po noćnim klubovima. Od samog pevanja u Americi se ne može živeti ako niste Frenk Sinatra. Iz Amerike sam stigao ovde sa samo 80 dolara u džepu. Na sreću, nađu se ljudi koji vam u teškoj situaciji pomognu i koji su u mom slučaju umeli da podviknu: Ostavite čoveka na miru! Među njima su bili gradonačelnik Branko Pešić, pa Dragan Marković, osnivač Studija B, Žika Milenković, Ljuba Didić, Mića Orlović, tako da sam već sredinom 1970. bio na „Pesmi leta“ i počeo da „vraćam popularnost“.

Podsećamo Cuneta da se u to vreme odigralo i njegovo čuveno natpevavanje sa Miletom Bogdanovićem, koje je trajalo punih 15 sati.

- To je bilo 26. i 27. marta 1971. godine u hotelu „Jugoslavija“. I to natpevavanje bilo je proizvod tog mog beznađa po povratku iz Amerike - šta ću, kud ću, kako ću... Tako sam došao na ideju da pozovem sve pevače iz tadašnje Jugoslavije da mi izađu na megdan uz uslov da znaju minimum 1.001 pesmu. Odazvao se samo Mile Bogdanović. Napravili smo i propozicije da pevamo u 15 rundi po ugledu na Kleja i Frejzera, koji su se tada u boksu borili za svetsku titulu. Uspeli smo da izguramo pet rundi i da u tih 15 sati otpevamo 273 pesme. Hotel je bio pun publike, preko radija su morali da poručuju ljudima da više ne dolaze, jer statika hotela neće izdržati.

ŽIVOTNI SAPUTNIK - SUPRUGA Leposava - Lepa je uvek bila vezana za kuću, za vaspitanje dece. Dogovorili smo se da ne treba da se zapošljava, već da je njen glavni zadatak edukacija porodice, na čelu sa mnom. Dobar deo vaspitanja primio sam baš od nje zato što je razumna, pametna i vredna žena - priča Cune.

Kaže da zna više od 2.600 pesama, ali ne zna koliko je tačno albuma objavio tokom karijere. Čak ih nije ni sakupljao, zbog čega mu je danas krivo.

- Jednom je u Dom sindikata došao moj fan, kako se to moderno kaže, i doneo veliki kofer krcat mojim longplejkama, singlicama od 45 obrtaja, pa čak i onim nekim starim od 78 obrtaja, koje sam snimao za „Jugoton“ 1958-1959. godine. Mislim da je longplejki bilo 16-17, a ovih malih preko 40. A snimao sam i mnoge koktel albume, duete. Poslednji CD zasada snimio sam 2002. godine - kazuje Cune.

Zvanično je u penziji od 1991. godine, a u međuvremenu je, pored redovne, dobio i nacionalnu penziju, i to u prvoj turi, još 2007.

- Imamo dve ćerke, starija Nataša živi u Los Anđelesu, bavi se dizajnom i ima dve ćerke - Miu od 13 i Emu od osam godina. Mlađa ćerka Katarina je u Beogradu, ima sina Sergeja od 11 godina. Glumica je, u statusu slobodnog umetnika - kaže Cune, i sa osmehom na licu dodaje da su sve troje unučadi muzikalni, da lepo pevaju. Ali:

- Nadajmo se da neće ići dedinim stopama, da će izabrati nešto pametnije. I ćerke su mi se isticale lepim glasom. Ali, sa ovako „prepoznatljivim ocem“ bile su stalno u situaciji da ih porede sa mnom: „Vi to divno radite, ali vaš tata... Baš ste lepo pevali, ali vaš tata...“ Idi tata u bestraga, je l’ tako!? Zašto da imaju taj kompleks, nisam hteo, svaka je pošla svojim putem, mada Katarini umetnički i glumački status pruža priliku da ponekad i zapeva - zaključuje Cune.

TITU NISAM PEVAO PARTIZANSKE

- NIKAD nisam pevao četničke pesme, a partizanske jedino kad sam bio u vojsci, kad se moralo. Pevao sam i Titu na desetine puta, ali ni njemu nisam pevao partizanske pesme, on je verovatno u to vreme njih bio sit. Voleo je da od mene čuje zagorske i meksikanske pesme, dok je Jovanka volela romanse, recimo pesmu „Sonja“ - seća se Cune.