Sead Lipovača - ludak ili čarobnjak?

- Ne postoji nijedan klinac na Balkanu koji je učio da svira gitaru uz turbo-folk ili šansone. Svi su hteli da sviraju rok muziku, pa i ja. Posle izvesnog vremena svi su, osim mene, shvatili da rokenrol ne može da ti plati račune za struju, telefon ili komunalije, pa su otišli u druge vode. Svi su izmišljali nekakve egzibicije i folove, a kod mene nema folova. Ja sam stvarni muzičar, autor i gitarista. Na Balkanu možeš da sviraš hevi metal ili rok i živiš od toga samo ako si manje ili više lud. Ja nisam lud, ja sam čarobnjak. Ceo život sam stavio na kocku da bih bio to što jesam.

* Ko su bili vaši idoli?

- Na mene je najveći uticaj izvršila muzika koja je dolazila sa Zapada. Kao klinac imao sam dva uzora, dvojicu gitarista, jedan je bio Riči Blekmur, a drugi Džimi Hendriks. Hteo sam da krenem njihovim putem, pa sam kupio prvi „fender“ sa 16 godina, i to crveni, baš kakav je imao i Hendriks. Kao što rekoh, moraš biti manje ili više lud da bi krenuo u takvu avanturu. A kako sam ja čarobnjak, dokazao sam da je moguće živeti od „tvrđeg“ zvuka. Ključ mog uspeha je što sam uvek bio originalan. Svi na Balkanu, posebno poslednjih desetak godina, hteli bi da budu neko drugi. Tajna uspeha bilo kog pevača ili benda je pesma. Ja bih uvek prvo čuo dobru pesmu, pa onda saznao ko je izvodi. Bog mi je dao talenat da mogu da napravim dobru pesmu i moj autorski rad nema nikakve veze sa Balkanom. Uvek sam bio deo sveta i Evrope.

* „Divlje jagode“ su krajem osamdesetih imale priliku da postanu svetski bend. Da li vam je žao što se to nije desilo?

- Žao mi sigurno nije, jer da jeste, stalno bih pričao o tome. Uglavnom ne pričam o prošlosti, jer živim za danas i za sutra. Glavni razlog zašto „Jagode“ nisu napravile inostranu karijeru bili su međuljudski odnosi. Osim mene niko od tadašnjih članova benda nije bio spreman za London i svet. Ja jesam napravio grupu koja je izgledala i zvučala svetski i imala iste takve pesme, ali ljudi u bendu nisu bili spremni na to. Neki od njih su tada prvi put videli studio, prvi put su bili u avionu i prvi put otišli izvan granica Jugoslavije. Verovao sam da će moći da se prilagode novoj sredini, razmišljanju i načinu rada, ali za njih je to bilo previše. Ja to gledam ovako: dobio si na lotu, krenuo po lovu, ali si, u međuvremenu, izgubio tiket.

* Da li DVD sa pesmom „Ne, nisam ja“ najavljuje vaš novi studijski album?

- Da. Godinama najavljujem album, ali je stanje na estradi gore od lošeg. Ipak, osećam obavezu prema svojoj vernoj publici, tako da će albuma biti. Presrećan sam kada vidim da na koncerte „Divljih jagoda“ dolaze klinci od kojih 85 odsto njih nije ni bilo rođeno kada sam napisao hitove „Motori“, „Krivo je more“ ili „Let na drugi svet“. Kad sam bio mali verovao sam da ću jednog dana biti poznat, snimati ploče, imati mnogo lepotica oko sebe i, da, isto toliko novca. Sve sam to postigao.

* Lepo starite, u čemu je tajna?

- Ja ću samo reći - hvala. Vodim život potpuno drugačiji od mog okruženja i možda je u tome tajna. Bog mi je dao da dobro živim, i to baš onako kako žive američke zvezde.

* Da li ste se umorili za ovih 30 godina?

- Na svu sreću nisam. Želja, volja i energija koje posedujem i dalje su i te kako prisutne.