ROĐEN je kao 1963. u Kotoru kao Antonije Pušić, ali ga svi znamo kao Ramba Amadeusa. Pseudonim je uzeo po akcionom heroju Džonu Rambou i Volfgangu Amadeusu Mocartu, i objavio 15 albuma i pregršt primenjene muzike. Već godinama se predstavlja kao Svetski Mega Car. Oženjen je, ima tri sina, živi, radi i filozofira u Beogradu i, po sopstvenom priznanju, svira svuda gde ga zovu.
Budući da mu je novi umetnički moto „vrh dna“, na pitanje živimo li na vrhu dna, Rambo Amadeus za naš list odgovara:
- Otprilike. Vrh dna je opis društva u kome je egoizam svake individue neograničen, a osećaj za društvo i društvenu solidarnost nikakav. Umesto organizovanog društva imamo zapravo gomilu individua koje zanima samo rođena zadnjica. U sociologiji se takvo društvo klasira kao društvo na trećem stepenu razvoja, dve klase iznad rodovske zajednice, ali tri klase ispod savremenog, razvijenog društva. Svoditi krivicu na slabe političare, koji su ipak samo posledica, a ne uzrok, takođe je karakteristika takvog društva.
* Angažovani ste na komponovanju muzike za film „Mit o Sizifu“? Šta znači na vašem sajtu „Iako je nedelja, snimaće se“? Zar se profesionalac koji radi filmsku muziku obazire na to koji je dan?
- Nedelja je dan za porodicu. Svejedno je čime se čovek bavi, treba da ima neki red. Forma je važna jer štiti suštinu, kao što tvrdi oklop štiti osetljivo tkivo školjke.
* Tokom turneje po klubovima Srbije „eurokrem blok“ je zbog svog izuzetnog kvaliteta postao službeni slatkiš vašeg preduzeća. Da li ste isprobali i čokolade ostalih domaćih proizvođača? A šta je sa starim dobrim „smokijem“?
- Probao sam sve čokolade. „Eurokrem blok“ i „najlepše želje“ prednjače po ukusu i kvalitetu. Recimo, čokolada „najlepše želje“ je neuporedivo ukusnija od „milke“, zaista ne znam kako se neko odluči da kupi manje kvalitetnu robu samo zato što je strana.
* Koncerti u Ljubljani i Murskoj Soboti prošlog vikenda su uvod u veliku letnju turneju na kojoj nameravate da obiđete Evropu. Ima li razlike između koncerata u Srbiji, regionu i Evropi?
- Nije to velika nego sasvim mala turneja, sa klupskim nastupima, pred 200-500 ljudi. Nema suštinske razlike u tome gde se svira, svuda na moje svirke dolaze ljudi koji cene moju muziku, a takvi ljudi imaju neke sličnosti između sebe, bez obzira odakle su, povezuje ih isti ukus. Samo je razlika u ceni karte. Što se ide severnije, karta je skuplja.
* Na sajtu ste pokrenuli akciju „Prevedi i pošalji“, gde posetioce pozivate da prevedu neku vašu pesmu na neki egzotični jezik. Za sada su tu prevodi na mađarski, poljski, mavarski, indonežanski, ukrajinski, burski. Šta dobijate time?
- Svaki pesnik sanja o tome da bude prevođen na razne jezike. Šta se uopšte dobija pisanjem pesama? Mislim da je to pravo pitanje. Pisanje pesama je autoterapija, pretpostavljam da je i fanovima proces prevođenja takođe neka vrsta terapije.
* S obzirom na to da ste jedan od onih koji su pokušali da spreče seču platana u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, znači li to sumnjate da je razlog tome što je drveće počelo da truli?
- Platani su bili zdravi. Uverio sam se rođenim očima. I proverio sa stručnjacima od integriteta, koji nisu partijski pioni ni vlasti ni opozicije.
* Šta mislite o pesmi „Ovo je Balkan“ sa kojom će Milan Stanković predstavljati Srbiju na „Evrosongu“?
- Mislim da je pesma dovoljno loša, da se sasvim lepo uklopi i da ne štrči od ostalih pesama na toj međunarodnoj smotri loših pesama. Tu je najproblematičnija frizura pevača, ali, siguran sam da za baš takvu frizuru postoji jak razlog. Ipak se nadam da ni ta frizura neće štrčati između svih ostalih na toj smotri.
* Po čemu pamtite saradnju sa Lepom Brenom („Moj se dragi Englez pravi“), a po čemu sa Vesnom Zmijanac („Idemo na more“)? Za film „Slatko od snova“ bili ste koautor muzike i partner Dragane Mirković. Sećate li se neke zgode sa snimanja?
- Saradnja sa Lepom Brenom nastala je slučajno, za stolom sam joj izmislio tekst, na licu mesta, koji joj se veoma dopao. Meni je bilo neverovatno da mogu za dva minuta koncentracije da zaradim tri doktorske plate. Nažalost, pesma nije bila hit, pa je moja vrtoglava karijera profesionalnog tekstopisca vrtoglavo „pala u bunar“. Vesni Zmijanac sam gostovanjem na ploči zapravo vratio uslugu, jer se junački zauzela za mene kada sam, zbog dugog jezika, stao na žulj tadašnjem podzemlju. Mislim da Vesna piše memoare, nadam se da će pomenuti i tu epizodu. Saradnju sa Draganom pamtim po tome što je to prvi i jedini posao koji sam u životu radio samo zbog para. Pare se potroše, ali uspomene ostaju.
* Kako vam polazi za rukom da sve ove godine budete jedna od najinteresantnijih pojava na muzičkoj sceni čitave bivše SFRJ?
- Lako je biti kobac među kokoškama. Estrada po pravilu privlači ljude kojima škola nije išla. Ali, ako pobrojimo one ljude sa estrade koji su završili visoke škole, videćemo da su svi oni zapravo značajni kao pojave.
* Zašto ljudi vole bizarne stvari?
- Zato što su oguglali od prevelikog broja informacija kojima ih tovare sve agresivnije reklame. U Londonu su, na primer, zabranili bilborde, za koje su utvrdili da osim što vizuelno narušavaju gradski ambijent, veoma dekoncetrišu stanovnike.
* Zbog čega rijaliti programi ne izlaze iz mode?
- Nema moda veze s tim, nego je taj program najjeftiniji za proizvodnju. Najlakše je naći 10 zaludnih ljudi i snimati ih 24 sata. Samo je pitanje kako ta institucionalizovana lenjost utiče na radni narod.
* Šta biste voleli da vam odsviraju na sahrani?
- Više volim da sviram, nego da mi se svira.

FUDBALERI
* KAKVE su nam šanse na svetskom prvenstvu u fudbalu u Južnoafričkoj Republici?
- Pa, JAR je u istoj vremenskoj zoni kao i Srbija, pa fudbaleri neće morati da izlaze iz prirodnog cirkadijalnog ritma, što inače veoma loše utiče na koncentraciju i kondiciju. „Džet leg“, sindrom prekookeanskih letova kroz vremenske zone će biti izbegnut, pa će valjda i momci dati sve od sebe. Nadam se da će sa sobom povesti jak tim psihologa, jer je primetno da su naši sportisti malo tanji sa živcima. To se vidi kroz velike oscilacije u kvalitetu igre i to samo u toku jedne utakmice. Rad na psihološkoj stabilnosti i čvrstini karaktera zapravo je najvažnija u svakom aspektu života, ne samo u sportu.