ZA veliki doprinos srpskoj kulturi, Merima Njegomir, pevačica narodne muzike dobila je ovogodišnju Vukovu nagradu. Za ovo visoko priznanje kandidovali su je Radio Beograd i Kulturno-prosvetna zajednica Srbije.
- Punih 30 godina interpretiram izvornu pesmu srpskog naroda i nikad mi ni na pamet nije palo da ću biti laureat te nagrade. Vrlo sam srećna što je neko primetio moju veliku posvećenost ovoj vrsti muzike - kaže za "Novosti" Merima Njegomir, žena koja decenijama, kao majka, supruga i profesionalni pevač, uspešno miri privatne i poslovne obaveze.
* Ima li među mlađim pevačima onih koji će vas naslediti u očuvanju naše izvorne narodne pesme?
- Ima puno mladih pevača sa sjajnim glasom i talentom, ali niko od njih, nažalost, ne uspeva da napravi neko značajno umetničko ime. A to im ne polazi za rukom, jer ne snimaju novokomponovane pesme. Došla su neka druga vremena sa novim trendovima. Muzika, naravno, mora da ide napred, ali zbog toga ne bi trebalo da presahnu izvori naše narodne pesme.
* Jedina ste pevačica naše narodne muzike koja već deset godina zaredom održava koncerte na Kolarcu. Šta je to što vas stalno tamo vuče?
- Reč je o prestižnom mestu i divnoj publici. Na moje koncerte u tom muzičkom hramu dolaze zaista divni ljudi. Milina je gledati sa bine taj fini svet, te udešene dame i gospodu. Oni dobro znaju da ću na koncertu dati sve od sebe, sve moje emocije. Iako sam pomalo umorna od organizacije takvog nastupa, planiram da napravim i deseti, jubilarni koncert na Kolarcu.
* Da li sada nastupate u inostranstvu?
- Ranije sam pevala u klubovima Jugoslovena i u našim konzulatima. Kada se Jugoslavija raspala, sve se podelilo i promenilo i ja sebe nekako nisam tamo videla. Zbog toga ne odlazim više na gostovanja van zemlje. Bila sam Jugosloven u pravom smislu te reči. Majka mi je u Srbiju došla iz Bosne, otac iz Makedonije. Ja sam se rodila u Zemunu. U Srbiji sam stvorila sve što imam, ona je moj jedini zavičaj, moja domovina.
* Kad je reč o vašem poreklu, osećate li u Srbiji manjak tolerancije?
- Bilo je ljudi kojima je moje poreklo bilo nejasno. Pitali su se - zašto pevam srpsku pesmu ako nisam Srpkinja. Uvek sam odgovarala da pevam zato što srpsku pesmu volim, uz nju sam odrasla. Iz istih razloga pevam i crnogorsku, rusku... Nekada su me uznemiravala ta pitanja. Sada ne. Ljude, baš kao i muziku, otkako znam za sebe, delim samo na dobre i loše.
* Koliko vas je profesija pevača odvajala od familije?
- Iako sam porodici bila posvećena celog života, deci sam ipak uskratila mnogo vremena koje su mogli da provedu sa mnom. Ali, drugačije nije moglo. Pevanje je moja profesija. Ono je moja iskonska potreba. Uostalom, ja umem da se izrazim samo kroz pesmu.
* Znači, vaši najbliži imali su razumevanje za vaš posao?
- Sve što sam mogla ja sam im dala. Zahvaljujući se na Vukovoj nagradi, ja sam se zahvalila i mojoj deci, koja su uvek bila uz mene. Bez njihove pomoći i razumevanja ja ne bih postigla ono što sam postigla. Kao emancipovana žena želela sam, međutim, da pokažem da se u isto vreme može da napravi velika karijera i da se ima mnogo dece. Uvek mi je bilo bitno da ona osete koliko ih volim i da im budem dobar primer. Danas, kada su moja deca odrasli ljudi, mi imamo savršen odnos. Pravi drugarski.
* Ko su vaši prijatelji?
- Imam mnogo prijatelja i zbog njih sebe smatram bogatom osobom. To nisu samo ljudi iz moje profesije.
* Sa njima ste proslavili Vukovu nagradu?
- Sve svoje uspehe slavim sa svojim prijateljima. Kako kaže naš narod, "valja se". Volim društvo i uvek se radujem okupljanjima. Bez pesme noć ne prolazi.
* Smatrate li sebe srećnom ženom?
- Da bi čovek bio srećan, mora da radi posao koji voli, da živi sa osobom koju voli, da bude sa ljudima koje voli. Za mene je ljubav cilj i svrha života. Imam četvoro dece, radim posao koji volim, imam mnogo prijatelja i ljubavi prema životu. Ja sam srećna žena. Kako mi reče jedan moj kolega: "Bog te je, Merima, dobro pogledao".

RASPLAKALA BI KAMEN
JEDAN od razloga što se žiri odlučio da Merimi Njegomir dodeli Vukovu nagradu, jesu i komentari kolega skupljeni u njenoj monografiji, koju je napisao Nikola Rackov. U toj knjizi Bora Dugić kaže: "Znam mnogo pokušaja interpretacije čuvene pesme `Zajdi, zajdi`, ali malo onih koji se mogu porediti sa Merimom. Svojom interpretacijom ona bi rasplakala kamen".

SPORTSKI DUH
* KAKO održavate kondiciju?
- Sportski sam tip. Odmalena sam se bavila gimnastikom, skijanjem i na snegu i na vodi. Tenis je moja posebna ljubav. Često učestvujem na turnirima i obično pobeđujem - kaže Merima kroz smeh. - I decu sam, kako ona kažu, "navukla" na tenis, jer to je sport koji kada se jednom nauči - od njega se ne odustaje. Kada redovno igram tenis, nabacim i kondiciju, pa koncert od dva sata otpevam s pola utrošen snage. Što je najbitnije - društvo za tenis se uvek nađe.

NASLEDNICA
* SAMO jedno od četvoro dece krenulo je vašim putem. Propevala je zasad samo ćerka Milica.
- Deca su, verovatno, pored mene videla koliki rad mora da se uloži u ovaj posao, koliko su velika odricanja, koliko je neprospavanih noći, putovanja. Valjda i zbog toga ovaj posao nije zabavan i interesantan. Milici je ostao još diplomski rad, pa tek kad ga položi planira da se posveti muzici. Ona ide na časove solo pevanja, ali ne kod mene. Podržavam je maksimalno, ali od nje zavisi da li će uspeti. Moram da kažem da ne sluša moje savete, a to je, valjda, normalno kada se u profesionalnom odnosu nađu majka i ćerka.