Politika

Antisrpska ministarka platila 107.000 evra državnog novca za tajni ,,Sorošev parti“

V.N.

06. 09. 2026. u 13:06

AUSTRIJSKA ministarka spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger našla se na udaru opozicione Slobodarske partije Austrije nakon što je otkriveno da je njeno ministarstvo iz državnog budžeta platilo više od 107.000 evra za konferenciju Evropskog saveta za spoljne odnose, uticajne međunarodne mreže među čijim se finansijerima nalaze Fondacije za otvoreno društvo. Našoj javnosti ministarka je poznata po tome što zastupa antisrpske stavove, zalaže se za nezavistnost Kosova i Metohije, ukidanje Republike Srpske, proglašavanje srpskog naroda genocidnim, dočekala je pripadnike studentsko-blokaderskog pokreta u Beču kada su išli na poklonjenje Evropskoj uniji u Brisel.

Антисрпска министарка платила 107.000 евра државног новца за тајни ,,Сорошев парти“

Podaci su objavljeni u odgovoru ministarstva na parlamentarno pitanje. Za godišnji sastanak ECFR-a, održan 17. i 18. juna u Beču, izdvojeno je tačno 107.638,08 evra. Zakup prostora u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci koštao je gotovo 31.000 evra, ketering približno 26.000, dok je za protokol i logistiku utrošeno još oko 51.000 evra.

Konačan račun mogao bi da bude i veći, jer u navedenu sumu nisu uključeni troškovi obezbeđenja, rada zaposlenih i putovanja predstavnika ministarstva. Austrija je pokrila i pojedine troškove učešća šefova diplomatija Saudijske Arabije, Španije, Mađarske i Švajcarske. Ipak, ugovori, potpuna lista učesnika i pravni osnov za finansiranje nisu predočeni austrijskom parlamentu, tvrdi ,,FPÖ“.

Generalni sekretar FPÖ Kristijan Hafeneker ocenio je da je Majnl-Rajzinger novcem poreskih obveznika „iznajmila međunarodnu pozornicu“ za sopstvenu promociju, dok država zauzvrat nije dobila ništa. „Majnl-Rajzinger dopušta poreskim obveznicima da plate njen Sorošev parti – dodatna vrednost za Austriju: nula“, poručio je Hafeneker, a njegove navode preneli su OE24 i austrijski portal VOL.

Dodatne sumnje izazvala je činjenica da su pojedini delovi sastanka održani prema pravilu Čatam hausa. Učesnici mogu da koriste informacije koje su čuli, ali ne smeju da otkriju identitet govornika niti da određene stavove pripišu konkretnoj osobi. Građani Austrije tako su platili skup, ali nisu dobili potpuni odgovor ko mu je prisustvovao, šta je govorio i kakvu je konkretnu korist država ostvarila.

Na zvaničnoj stranici ECFR-a navodi se da je godišnji sastanak bio posvećen ulozi Evrope u promenjenom svetskom poretku, dok je Majnl-Rajzinger održala uvodno obraćanje. Među finansijerima ove mreže nalaze se Fondacije za otvoreno društvo, a Džordž i Aleksandar Soroš navedeni su među članovima njenog saveta. To samo po sebi ne dokazuje nepravilnost, ali povećava obavezu ministarstva da javnosti pruži potpunu dokumentaciju o trošenju državnog novca.

Za srpsku javnost posebno je sporno političko delovanje austrijske ministarke, koju njeni kritičari zbog niza poteza smatraju jednim od najglasnijih antisrpskih lobista u evropskoj diplomatiji. Njena podrška sankcijama rukovodstvu Republike Srpske, otvoreno svrstavanje uz pripadnike blokaderskog pokreta u Beogradu, podrška članstvu takozvanog Kosova u međunarodnim organizacijama i prihvatanje jednostranih tumačenja ratova devedesetih u srpskoj javnosti doživljavaju se kao deo šire politike slabljenja državnih i nacionalnih interesa Srbije i Republike Srpske. Majnl-Rajzinger gotovo svaku regionalnu krizu koristi da političku odgovornost usmeri prema Srbima, dok se o pritiscima na srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, ugrožavanju dejtonskih nadležnosti Republike Srpske i zločinima počinjenim nad Srbima oglašava znatno uzdržanije.

Soroševa ministarka bez istorijskih i pravnih činjenica širi narativ o navodnoj kolektivnoj krivici srpskog naroda i stalno vraća priču na „genocid“ i srpsku odgovornost. Istovremeno, njena stranka NEOS podržava izrazito liberalnu migrantsku politiku i približavanje biračima migrantskog porekla, zbog čega protivnici vlasti tvrde da se politički interesi i borba za glasove stavljaju iznad bezbednosnih i društvenih problema Austrije. Energiju ne usmerava na promociju sopstvene zemlje, zaštitu austrijskih građana i polaganje računa za trošenje njihovog novca, Majnl-Rajzinger se sve češće pojavljuje kao politički pokrovitelj inicijativa usmerenih protiv legitimnih interesa Srbije i Republike Srpske.

Ona je 2025. primila učesnike blokaderskog pokreta koji su imali tendencije da sruše državu Srbiju i poručila im da „ono što oni žele, želi i Evropska unija“. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ocenilo je takav nastup kao direktno i grubo mešanje u unutrašnje stvari zemlje, preneo je i austrijski javni servis ORF. Majnl-Rajzinger je potom učestvovala u uvođenju zabrane ulaska Miloradu Dodiku i još dvojici zvaničnika Republike Srpske, optužujući ih da ugrožavaju ustavni poredak Bosne i Hercegovine.

Austrijska ministarka snažno podržava i članstvo takozvanog Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući Savet Evrope, dok sa predstavnicima Prištine razvija sve čvršću političku i ekonomsku saradnju. Austrijsko ministarstvo je u februaru 2026. potvrdilo da Beč podržava evropski put Prištine i njeno članstvo u Savetu Evrope, čime Majnl-Rajzinger nastavlja politiku koja zanemaruje interese Srbije i položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Opoziciona austrijska stranka ,,FPÖ“ je najavio nova parlamentarna pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova, kancelarskoj službi i drugim državnim organima kako bi se utvrdili puni troškovi konferencije. Suštinsko pitanje ostaje jednostavno – zbog čega su austrijski građani morali da plate privatno organizovan međunarodni skup, dok im vlast istovremeno uskraćuje potpune podatke o učesnicima, ugovorima i stvarnim rezultatima događaja?

Piše: Nina Stojanović, Srpski ugao