Bespilotne letelice oružje budućnosti SAD

POSLEDNJEG dana septembra Anvar al Avlaki i nekolicina njegovih “kolega” iz Al kaide zaustavili su kamionet na prašnjavom putu u unutrašnjosti Jemena. Imali su ne više od delića sekunde da shvate kako im se kraj sasvim primakao. Smrt je došla iz vazduha, od leteće mašine kojom je upravljao čovek pola zemaljske kugle udaljen.

Nedavno, u napadu američke bespilotne letelice na severozapadu Pakistana ubijeni su viđeni komandant mreže Hakani, povezane sa Al kaidom, i još trojica ekstremista. Amerika je dugo carevala vazdušnim prostorom, zahvaljujući ekonomskoj moći, naprednoj tehnologiji i odlično uvežbanim letačima, koji, međutim, izgleda da gube svoje mesto u savremenim udarima sa neba.

Opremljeni vrhunskom tehnikom bespilotni “predatori” i “riperi”, patroliraju nebom Avganistana i usmeravaju precizne napade protiv terorista u Pakistanu, Jemenu i Somaliji. Oni su pomogli NATO da preokrene situaciju u Libiji na štetu Gadafijevih trupa, piše londonski “Ekonomist”.

U sadašnjem trenutku, više borbenih sati leta imaju američke bespilotne letelice nego stari dobri avioni, a usled krize i nemalih ušteda u sistemu odbrane SAD, one su jedine pošteđene budžetskih kresanja.

Bespilotne letelice prvi put su letele nad bosanskohercegovačkim ratištem. Tada su, kao i tokom agresije na Jugoslaviju 1999. godine, služile samo za izviđanje, a danas nose smrtonosne tovare.

Pod predsednikom Obamom, učestalost bespilotnih napada uvećala se deset puta - od jednom u 40 dana, na svaki četvrti. Sve zaslugom fantastične sposobnosti “ripera” da ostane u vazduhu čitava 24 sata, prenoseći kontrolorima kvalitetan video-snimak sa visine od osam kilometara i omogućujući im da unište željenu metu preciznošću hirurga 21. veka.

Znači li sve to da budućnost pripada bespilotnim letilicama? Ako je odgovor “da”, svet se nalazi pred neslućenom revolucijom u načinu vođenja ratova.

Upravo u američkom “pogledu u budućnost” kriju se najveće kontroverze. Plan Vašingtona podrazumeva da će bespilotne letelice imati veštačku inteligenciju, koja će im omogućiti visok nivo autonomije, uključujući i onu u odlučivanju da se puca i - ubije. Vojni vizionari veruju da bi, čak, jednog dana moglo da se desi da ove mašine, uz pomoć te svoje “inteligencije”, ovladaju nekom vrstom etičkog rezonovanja!

Zvanično, dakle, na Zapadu veruju da je moguća moralna mašina za ubijanje, samo poneko postavlja ogradu u pogledu njene kompleksnosti i, primarno, cene. Glavni naučnik američkog vazduhoplovstva Mark Mejberi ističe da je pred takvom bespilotnom letelicom izazov kombinacije bezbroj slučajeva, pa bi njeno konstruisanje moglo da potraje čitavu deceniju.