Američki raketni štit u našem komšiluku

Ako tome dodamo činjenicu da će od ove godine biti stacionirani i presretači na vojnim brodovima u Mediteranu, štit se zaista približava Srbiji sa svih strana.

Šta će se zapravo nalaziti u Rumuniji?

Rumunski ministar inostranih poslova Teodor Bakonski i američka državna sekretarka Hilari Klinton potpisali su sporazum prema kome će u Rumuniji, kako je naveo tv kanal "Raša tudej" biti razmeštena 24 raketna presretača do 2015. godine.

Raketni presretači tipa SM-3 biće razmešteni u vazdušnoj bazi Deveselu, na jugu Rumunije gde će biti stacionirano i između 150 i 200 američkog vojnog i civilnog osoblja.

SAD je prvobitno želela da izgradi raketni štit u Poljskoj i Češkoj, ali je ta namera propala kada su Česi odustali da "ugoste" rakete prestretače na svojoj teritoriji jer su smatrali da imaju suviše "malu ulogu" u celokupnom programu.

Pritisnut žestokim pritiskom Rusije, koja je isticala da nije dobila garancije da sistem nije uperen protiv njene teritorije, američki predsednik Barak Obama je izjavio septembra 2009. da njegova zemlja odustaje od tog projekta, da bi potom bila izneta nova verzija plana - uključivanjem Rumunije, Bugarske i Turske kao zemalja gde će biti razmeštene rakete presretači.

Sporazum je postignut u okviru plana dogovorenog na samitu NATO, novembra 2010. godine o izgradnji novog raketnog štita koji će povezivati sisteme SAD i Evrope i braniti zemlje članice od eventualnih napada zemalja kao što je Iran.

Prema tom planu, od ove godine će biti stacionirani presretači na vojnim brodovima u Mediteranu, a kopneni presretači biće razmešteni u Rumuniji od 2015, a u Poljskoj od 2018. godine.

Rusija se žestoko protivi američkim planovima i istče da u Evropi treba da postoji jedan integrisani štit koji bi obuhvatao i ruske i resurse NATO za odbranu od eventualnog napada, a ne dva odvojena odbrambena sistema.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije kasno sinoć izdalo je sopštenje u kome je navelo da razvoj situacije iziskuje potrebu za definitvinim, pravno zansnovanim garacijma od NATO i SAD da evropski odbrambeni štit neće biti uperen protiv ruskih strateških snaga, dok je ambasador Rusije u NATO Dimitrij Rogozin tokom boravka u Ankari u julu istakao da se Rusija protivi razeštanju američkog raketnog odbrambenog sistema u Crnom moru i regionu, čak i ako to ne utiče na ruske interese.