BiH: Integracije u EU sve sporije

BANJALUKA - Nemogućnost formiranja Saveta ministara BiH, već više od deset meseci potpuno je blokiralo evropski put zemlje i usvajanje reformskih zakona, zbog čega je proces integracije u EU zapao u pravi ćorsokak. Može se, zapravo, reći da je, posmatrano iz ugla evropskih integracija, ova godina potpuno izgubljena! Očigledno je da napretka neće biti ni do kraja godine, jer još ni blizu nisu ispunjeni uslovi potrebni za podnošenje aplikacije za kandidatski status u EU.

Pitanja popisa stanovništva i domaćinstava, raspodele imovine između BiH i entiteta, provođenja presude Suda u Strazburu u predmetu „Sejdić i Finci“, usvajanja zakona o državnoj pomoći, suštinski su zahtevi Brisela, ali o njima nikako nema dogovora. Iako se svi u zemlji deklarativno zalažu za ulazak u EU, ova pitanja trenutno niko ne rešava.

Političari iz Srpske tvrde da su maksimalistički i centralistički zahtevi bošnjačkih političara, najveća prepreka integraciji zemlje u EU.

- Mi nikada nećemo dozvoliti da Republika Srpska ostane bez svoji dejtonskih nadležnosti, a upravo je to cilj sarajevske politike u procesu usklađivanja zakonodavstva sa evropskim standardima - rekao je za „Novosti“ poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić. Osim političkih razmimoilažnje, problem je i specifično uređenje BiH. I ovakva kakava je, sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda, BiH može da postane ravnopravan član Evropske unije, samo je potrebno da Sarajevo odustane od ideje unitarne BiH.

I poslanik HDZ u parlamentu BiH Ivo Miro Jović kaže da je u ovom trenutku „nacional-socijalizam SDP najveća kočnica na evropskom putu“. On misli da SDP želi da stvori apsolutno bošnjačku državu u kojoj neće biti mesta za Hrvate i Srbe. Ta ideja stvara revolt kod drugih partija i zato su neprihvatljivi njihovi predlozi ustavnog uređenja i rešavanja evropskih uslova.

Osim usvajanja suštinskih zakona, ako BiH želi da ubrza evropski put, moraće da uskladi domaće zakonodavstvo sa još gotovo 10.000 evropskih propisa, za šta će biti potrebno nekoliko godina i stotine miliona maraka. Na prvo mestu su zakoni iz oblasti bezbednosti, pravosuđa, ljudskih prava i sloboda, unutrašnje organizacije, efikasnog funkcionisanja institucija, ekonomije i trgovine...

Procenjuje se da ni novoformirana vlast neće uspeti da tokom četvorogodišnjeg mandata ispuni preostale uslove EU. BiH je 16. juna 2008. godine u Luksemburgu potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ali još nije podnela aplikaciju za kandidatski status.