Skupa Moskva

OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA

Bleštavilom, ali i visokim cenama, Moskva ne šokira samo Ruse koji u „staljicu“ iz daleke provincije nego i goste iz inostranstva. Glavni grad Rusije je po skupoći među liderima u svetu.

Međunarodna agencija „Mercer Human resource Consulting“ nedavno je napravila rejting najskupljih gradova na svetu gde je Moskva na četvrtom mestu. Istraživači agencije utvrdili su da čaša kafe u lokalima gde zalaze stranci košta - 8,2 dolara, dve karte za bioskop 26,5 dolara, a dvosobni stan luks klase koji iznajmljuju stranci košta 3.600 dolara.

Zašto je Moskva tako skupa?

Strancima pada u oči skupoća smeštaja. U sovjetskim vremenima Moskva je imala samo pet-šest hotela najviše kategorije. Sada su izgrađeni hoteli najpoznatijih lanaca, sa cenama koje mogu da plate samo oni koji rade u moćnim kompanijama ili najbogatija kasta turista.

Veliki problem je što u Moskvi ne postoji dovoljan broj hotela sa dve ili tri zvezdice za turiste srednje klase. Kad je bivši gradonačelnik Jurij Luškov naredio da se sruši najveći hotel u Evropi „Rusija“ koji se nalazio u blizini Kremlja, Moskva je ostala bez 6.000 jeftinih soba. Bila je to prilika da hotelijeri dignu cene u nebesa. Tako u širem centru Moskve nema jednokrevetne sobe za manje od 400 dolara za noć. Luškov je srušio „Rusiju“ da bi na tom mestu njegova žena sagradila novi hotel, ali već nekoliko godina tu niko ništa ne gradi.

Ko je dolazio u vreme SSSR u Moskvu seća se da je bilo teško ući u restoran. Sada ih ima na svakom koraku. U onim skupljim onaj ko časti mora da pripremi najmanje sto dolara po čoveku. Posebno je skupo piće. Ima vina iz celog sveta, a najskuplja su iz Francuske i Italije. Naša vina se uglavnom prodaju u srpskim restoranima, kojih u Moskvi ima pet. Rusi, inače, vole našu hranu i rado dolaze na roštilj.

U Moskvi je otvoreno nekoliko velikih lanaca kafeterija gde se nudi odličan espreso. Ali i u najobičnijim kafeterijama kafa ili čaj se ne može popiti ispod pet dolara, a najmanje toliko košta i kolač.

Gde onda izlaze mladi ljudi, učenici ili studenti? Mnogi nigde, sede po parkovima i piju zajedno pivo iz velikih plastičnih flaša. Zbog te skupoće i raslojenosti društva popriličan broj Moskovljana sa setom govori o sovjetskom periodu.

Moskva je jako skupa jer je u njoj mnogo para. Oko 80 odsto ruskog kapitala vrti se u Moskvi i Sankt Peterburgu.

- U Moskvi ima dovoljno ljudi koji dobro zarađuju - objašnjava Dmitrij Šusternjak, direktor „Fin-Ekspertize“. On tvrdi da velika skupoća odbija i strane turiste.

Zbog visoke zakupnine poslovnih prostora u moskovskim buticima cene su sto posto više za istu robu negu u Rimu, Parizu, Beču ili Londonu. A gde kupuju odeću i obuću obični ljudi? Obilaze prodavnice u montažnim paviljonima na velikim pijacama.

Od početka godine do 1. jula cene hrane su u Rusiji porasle u proseku 33 odsto. Međutim, u Moskvi je hrana poskupela čak 41 odsto.

Na pijacama voća i povrća ima dovoljno u toku cele godine, ali zbog toga što se uvozi i što prekupci uzmu svoju maržu, ono je za obične ljude skupo. Jedino leti, kad sazre lubenice i dinje, cene im postaju za svakog pristupačne.

Prosečna plata u Moskvi od juna je po prvi put prešla 40.000 rubalja, što je hiljadu evra. Rast plata u Moskvi je 13 odsto. U tako skupom gradu penzioneri i oni drugi koji ne rade u naftnim i drugim moćnim kompanijama žive vrlo teško. Za njih je mala uteha što je Moskva jedna od kulturnih metropola. Karta za koncert poznatog muzičara je najmanje sto dolara. Za bolje teatre nema jeftinije karte od 25 dolara.

Zbog toga što svi bogati ljudi Rusije žele da imaju barem stan u Moskvi ili Peterburgu, cene kvadrata su preskočile većinu evropskih gradova. Koliko bogatih živi u Moskvi odlično se vidi oko šest sati uveče po reci skupih automobila. U „ladama“ se voze samo provincijalci i sirotinja.