Bolest sa hiljadu lica

NOVA crevna infekcija, koja se širi Nemačkom, odličan je primer brzine u komunikaciji različitih strana, ali istovremeno i rizika od pogrešnog razumevanja problema i njegove loše interpretacije u javnosti, i to upravo zbog te brzine.

Ovo, u razgovoru za „Novosti“, kaže profesor dr Peter Malfertajner, predsednik nemačkog Udruženja gastroenterologa. Svetski priznati stručnjak - šef katedre Odseka za gastroenterologiju, hepatologiju i infektivne bolesti na Univerzitetu u Magdeburgu - kaže da je čovečanstvo dobilo još jednu opomenu da svi moramo više da vodimo računa o higijeni.

- U crevima se, normalno, nalazi mnogo sojeva bakterije ešerihije-koli, od kojih su samo neki patogeni - napominje profesor Malfertajner. - Dok jedni izazivaju dijareju, drugi to ne čine. Razlike u simptomima su ogromne, neki ljudi dobiju samo proliv, drugi uz proliv i temperaturu. Treći, uz ova dva simptoma, imaju i sluz u stolici, a četvrti razviju hemolitičko-uremijski sindrom, tokom koga dolazi do raspadanja crvenih krvnih zrnaca i popuštanja bubrega. To je i najteža klinička slika.

Ovo je, dodaje naš sagovornik, klasičan primer kako bakterija, koja ima potencijal patogene, može, na veoma različite načine, da utiče na ljudski organizam.

- Lečim porodicu čiji su svi članovi oboleli. Otac i majka imaju samo neznatnu dijareju, a kod ćerke su se ispoljili najozbiljniji simptomi - razvio se pravi hemolitičko-uremijski sindrom. Ona je zato na intenzivoj nezi.

Tokom prve dve nedelje obolelo je više od hiljadu ljudi, kod svakog 15. zabeležen je hemolitički sindrom. Poređenja radi, u čitavoj Nemačkoj (sa oko 82 miliona stanovnika), tokom cele godine, pojavi se toliki broj obolelih. Najteže je pogođen sever zemlje.

- Napravili smo posebnu ambulantu za tu bolest, ljudi su veoma uplašeni - kaže profesor Malfertajner. - Svako ko ima proliv testira se na ešerihiju-koli, a oni koji imaju hemoralgijsku dijareju obavezno se hospitalizuju.

Na naše pitanje, da li postoji opasnost da se ova crevna infekcija proširi kao što je to bio slučaj sa „svinjskim gripom“, to jest, virusom H1N1, ovaj stručnjak svetskog glasa kaže:

- Zaraza je trenutno ograničena na Nemačku, a slučajevi zabeleženi u Austriji i okolnim zemljama takođe potiču iz Nemačke. Infekcija se, najverovatnije, širi preko lanca ishrane. Postoji hipoteza da su u njeno širenje, čak i nastanak, umešane krave. Promenjen je način njihove ishrane, pa je moguće da su goveda postala mesto infekcije, to jest, svojevrsni rezervoari bakterija. Umesto da pasu travu, ona dobijaju moćnu sintentičku hranu. Takve krave daju i po 10.000 litara mleka godišnje, dok one koje se hrane isključivo travom daju oko 7.000 litara. Potonje nemaju toliko ešerihije, kao ove koje se hrane sintetičkom hranom. Ovo je, međutim, još na nivou spekulacije.

*****

Zbog opasne bakterije, talas histerije u Evropi

PANIKA U JELOVNIKU

- Jel’ se plašite da kupite ovaj krastavac?

- Ne, prodavac mi je dever, pa znam da nije uvozni, već domaći.

Ovaj razgovor, snimljen kamerom jedne domaće televizije, i emitovan pre nekoliko dana, kada je vest o smrtonosnom povrću, koje je, tada se verovalo, iz Španije stiglo u Evropu, najbolje pokazuje kako se Srbija u tom momentu „branila“ od ove pošasti.

U međuvremenu, vrag je odneo šalu i utihnuo je svaki smisao za humor ne samo u Srbiji, već i širom starog kontinenta. Novi, mutirani soj bakterije ešerihije koli, nastao po svemu sudeći ukrštanjem dva poznata tipa, odneo je do sada 18 života, broj zaraženih se od 1. maja približio cifri od 2.000, za samo dva dana prošle nedelje obolelo je 199 ljudi...

Naučnici, istraživači, lekari, bakteriolozi i svi koji imaju bilo kakve veze sa ovom epidemijom počeli su da gostuju po novinama, specijalnim televizijskim emisijama...

Naučna podloga, sa medicinskim detaljima, plus smrtnost, uz medijske priče i državno „delovanje“, kao što je zabrana uvoza povrća u Rusiju iz svih država EU - i stvoren je „koktel za paniku“ koji je zapljusnuo i evropsku i srpsku javnost. Direktor bolnice u Kilu je upozorio na „medicinsku bespomoćnost“ i govorio o epidemiji poredeći je s vremenom kuge, dok je predsednik Instituta „Robert Koh“ izjavio da bi mogli da prođu meseci dok se širenje zaraze ne zaustavi.

U poslednjih nekoliko godina, kao po nekom nevidljivom rasporedu, zapljuskuju nas raznorazne epidemije, od „kokošijeg“, preko „svinjskog gripa“, bolesti „ludih krava“, pa sve do ovog talasa smrtonosne ešerihije koli. Masovne i opasne epidemije postaju gotovo deo naše svakodnevice.

Mediji sa zadovoljstvom preuzimaju najbizarnije detalje, medicinska bespomoćnost služi kao podloga za kvazinaučna objašnjenja (sida je dugo označavana kao božja kazna), a običan svet više i ne zna kome da veruje. Čini se da se farmaceuti najbolje snalaze, pa brzo izbacuju sve, od lekova do vodica za pranje ruku, organizuju simpozijume...

Očigledno je da i pored sve nauke i znanja, svih tekstova i specijanih emisija, naučnika i istraživača, kao najsigurnija odbrana ostaje jedino - dever koji prodaje krastavce. (N. S.)