Dolarskim “zelembaćima“ se crno piše

U narednih desetak godina „monetarni car“, američki dolar, biće skinut sa svetskog trona, tvrde stručnjaci. Dolaru se loše piše. Ako neko sumnja u to, neka oslušne šta kažu dvojica najbogatijih Amerikanaca Voren Bafet i Bil Gejts, koji su pokazali da se razumeju u tokove novca i slaganje bogatstva. A oni kažu da će „potonuće“ dolara da se nastavi i da tu skoro nema leka.

Gadna poruka i za Amerikance i za američke administracije koje od Niksona, pa naovamo, održavaju blagostanje svojih sugrađana na štampanju dolara i gomilanju javnog duga. To je ona američka formula da se dobro živi tako što se troši više nego što se ima. U svetu gvozdenih zakona tržišne ekonomije, gde nema „besplatnog ručka“, to bi trebalo da bude nemoguće, ali, eto, moguće je kada je Amerika u pitanju. Kako? Pa, tako što Amerika ima najjaču valutu u svetu, valutu koja se traži i u kojoj zemlje sveta drže većinu svojih deviznih rezervi (65 odsto). Koristeći tu „carsku“ poziciju dolara, Amerikanci su za vreme Niksona ukinuli njegovu zlatnu podlogu i počeli da ga ludački štampaju, jer je u svetu bio tražen i bez zlatnog pokrića.

Polazeći od projekta američkih neokonzervativaca, da je Americi i dolaru suđeno da moraju imati dominantnu poziciju u svetu, vladajuće elite te velike i moćne zemlje, poverovale su da su pronašle magičnu formulu da se može živeti i na tuđi račun. Jeftini dolar se tražio u svetu, javni dug se gomilao, a Amerikanci su živeli dobro i podosta na tuđi račun. Zavisnost sveta od dolara i od američke prvrede omogućavala je održavanje te formule, koja je sada, izgleda, dostigla limit, odnosno dno. Amerika je u dugovima do guše. Ona je najzaduženija zemlja sveta. Njen javni dug je zastrašujući i u ovom momentu iznosi 14.290.000.000.000 dolara, a to će reći više od 14 hiljada milijardi dolara!

Drugim rečima, američka država je svakog svog građanina do ovog momenta zadužila sa nešto više od 47.000 dolara. I zadužuje ga i dalje. Da bi servisirala javni dug, država svakog dana mora da se zaduži za nove četiri milijarde dolara. Stručnjaci, među kojima je i nobelovac Džozef Stiglic, kažu da bi uskoro ta formula sa gomilanjem dugova mogla da se otrgne kontroli i da dolar svrgne sa trona. Takvi trendovi se već mogu videti golim okom.

Svetska banka je pre neki dan objavila prognozu da bi dolar u narednih 10-15 godina, tj. najkasnije do 2025. godine, mogao da bude skinut sa trona na monetarnom tržištu. Njegovu neprikosnovenu vladavinu zameniće „korpa“ od 4-5 vodećih valuta, kao što su dolar, evro, jen, juan... Kinezi, Rusi i arapski naftaši takav zahtev ističu od pre nekoliko godina. Da li će Amerika otvoriti front odbrane dolara? Hoće, ali ne zna kako, pogotovo što to puno košta. I predsednik Obama je prošle nedelje upozorio da zemlja, ako se nešto ne preduzme, može ući u ozbiljnu krizu. On je, čak, pomenuo i mogućnost „tehničkog bankrota“ kad je o prezaduženosti reč. Dolar se može braniti samo iznutra. U Kongresu je iznet zahtev da se javni dug u dogledno vreme smanji sa 14 na 4 hiljade milijardi dolara. I da se prekine enormno gomilanje dugova. To je moguće, ali je i skupo i teško.

Potrebna su „kresanja“ iznutra. Kao prvo, da se skrešu budžetski izdaci, jer je i tu deficit enorman. Kako? Pa tako što bi se povećali porezi, naravno, ponajviše onima koji imaju najviše. I treće, da se drastično skrešu vojni izdaci koji godišnje iznose i do 700 milijardi dolara. Da li je to moguće? Jeste, ali nije izgledno. Očekivati tako nešto od Obame u predizbornoj godini čista je iluzija. To znaju i agenti na svetskim monetarnim berzama, pa se tako zlato sve više traži i sve skuplje prodaje. Za svaki slučaj.