Pupovac: Loša poruka Evropi

POSLE izricanja presude Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, osim nekoliko manjih incidenata u zadarskom zalivu, Srbi nisu imali većih problema. Ipak, sve ovo što se poslednjih dana dešava u Hrvatskoj može da šteti i Srbima i Hrvatima, a posebno celom regionu na putu u EU.

Ovo u intervjuu za „Novosti“ poručuje Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća. Na pitanje da li postoji opasnost od radikalizacije protesta ili očekuje smirivanje situacije, Pupovac kaže da će to, u najvećoj meri, zavisiti od toga da li će mediji nastaviti da prave „gotovo histeričnu atmosferu u javnosti“:

- Ukoliko mediji nastave započetu kampanju i ako ona pogodi niže slojeve društva, odnosno ne ostane samo u medijskoj sferi, možda bi se stvari mogle zakomplikovati. Na sreću, to se zasada nije u većoj meri prenelo na građane. Zasada nema razloga za zabrinutost kada je u pitanju bezbednost hrvatskih Srba.

Da li ste zadovoljni reakcijom hrvatske države na incidente?

- Reakcije Vlade Hrvatske bile su suzdržane i balansirane, a odmerene su bile i izjave srpskih zvaničnika, pre svega predsednika Borisa Tadića, koji je jasno poručio da nema mesta ničijem likovanju, ali i da je nedopustiv bilo kakav revanšizam kojim bi bila ugrožena bezbednost Srba u Hrvatskoj.

Koliko je realno očekivati bilo kakve zaokrete u hrvatskoj politici posle konstatacije Tribunala da je „Oluja bila organizovan zločinački poduhvat“?

- Nije realno očekivati bilo kakvo „presecanje“ u politici Zagreba, niti, kako se moglo čuti, brisanje tog dana sa liste državnih praznika. Zasada je dovoljno da reakcije ostanu odmerene.

Predsednik Ivo Josipović je posle haške presude izjavio da bi trebalo razmisliti o međusobnom povlačenju tužbi za genocid pred MSP jer su poljuljane pozicije Hrvatske. Premijerka Jadranka Kosor je to do sada kategorički odbijala...

- Kako će se postaviti Zagreb, teško je proceniti u ovom momentu. Bez obzira na presudu haškog suda, mislim da sveukupna atmosfera, pre svega na političkoj sceni, još nije takva da bi se moglo razgovarati o odluci da Hrvatska povuče svoju tužbu. U svakom slučaju, treba sačekati da se stvari stišaju.

Upozoravate da sve ovo što se dešava može da ugrozi hrvatski, ali i put celog regiona u EU. Zašto?

- Kao što sam rekao, najveći problem je u tome što su reakcije medija bile takve da nisu ostavile prostora ni za žrtve, ni za zločin, niti za drugačije mišljenje. Mediji i pojedinačne javne izjave stvaraju raspoloženje među ljudima koje je bukvalno suprotno hrvatskim obavezama i prema Haškom tribunalu i prema EU. To može naneti ozbiljnu štetu našoj zemlji i ugroziti nam šansu da pozitivno završimo pregovore sa Briselom i pomognemo evropeizaciji cele regije. Zato država mora brzo da reaguje i nađe instrumente da reši problem.

Mogu li burne reakcije na presudu generalima da se odraze na izjašnjavanje Srba na popisu?

- Nadam se da ih to neće uplašiti, ali naravno da bi bilo bolje da se popis ne odvija u ovakvoj atmosferi. Te reakcije ne ostavljaju prostor ni za žrtve, ni za drugačije mišljenje. Ako posle presude za ovako teške zločine ne postoji svest u javnosti o karakteru i razmerama tih nedela, onda presuda nije imala pravi učinak. Ovo što se dešava nije dobro ni za hrvatski put ka EU, ni za njenu poziciju i jačanje poverenja u regionu, niti za demokratski pluralizam.

BIĆE SVE VIŠE SVEDOČENjA

Kako komentarišete izjave bivšeg hrvatskog predsednika Stipe Mesića da je hrvatski državni vrh, na čelu sa Franjom Tuđmanom, znao šta se dešava tokom „Oluje“? Mesić je otkrio da je prisustvovao sastanku na kom je jedan general izveštavao Tuđmana da se srpska sela „pale u tri smene“...

- Mnogi su znali i znaju šta se događalo, a „brionski transkripti“ sa sastanka na kom je dogovarana „Oluja“, samo su jedan od dokaza. Zato je ova presuda bila dobar povod da se obični ljudi, koji su bili uvučeni u rat, suoče sa onim što se zbivalo. U budućnosti će ovakvih svedočenja biti sve više.