Oni koji misle žive duže

RUSKI naučnici koji izučavaju mozak iznose senzacionalnu tvrdnju da zaborava zapravo i nema, jer čovek može da se seti svega. Primećeno je da se u stresnim situacijama čovek priseća i onoga što je mislio da je davno zaboravio.

Dubokom elektrostimulacijom mozga ruski doktori sada pokušavaju da leče razne bolesti. Elektrostimulacijom se pokušava boriti i protiv debljine, a slučajno su došli do vrlo zanimljivih rezultata da čovek uspeva da se seti svog detinjstva pre nego što je napunio tri godine. Inače, do sada se smatralo da čovek do tri godine ništa ne pamti, pa postoji i naučni termin „amnezija prvih tri godine“.

- Ipak, ispostavilo se da je mozak sačuvao informacije i iz tog najranijeg perioda - kaže profesor Sergej Ilarioškin, rukovodilac odeljenja za izučavanje mozga pri Centru neurologije Ruske akademije nauka.

- Ljudi koji se bave intenzivnom intelektualnom delatnošću u proseku duže žive u odnosu na ostale. Zahvaljujućii svakodnevnim aktivnostima mozga visoki intelektualni potencijal može da se sačuva do pozne starosti - tvrde ruski naučnici. Profesor Sergej Ilarioškin objašnjava da za dobro pamćenje i dugovečnost odgovaraju posebni geni.

- Iako su naša istraživanja o tim genima još u toku, već sada možemo reći da stariji ljudi koji stalno teraju mozak da radi, na primer, rešavaju ukrštenice, ili čitaju, na taj način čuvaju pamćenje. Kao što fiskultura održava mišićnu muskulaturu, tako i umni napori pomažu da se sačuva pamćenje - ističe profesor Sergej Ilarioškin, koji je inače dobitnik mnogobrojnih nagrada za svoje naučne radove.

Dr Ilarioškin naglašava da su u velikoj zabludi oni koji kažu - zašto da pamtim „suvišne informacije“. Mozgu ne smeta niti jedna informacija, a treniranje pamćenja je od višestruke koristi. „Pogotovo je smešna“, dodaje Ilarioškin, tvrdnja nekih da je bolje da se manje misli, jer je stalno korišćenje mozga „opasno po zdravlje“.

Kao primer, kako svakodnevni trening pomaže da se sačuva memorija profesor Sergej Ilarioškin navodi 91-godišnjeg moskovskog glumca Vladimira Zeljdina, koji još igra velike uloge u pozorištu, za šta se mora zapamtiti podugački tekst.

- Svima preporučujemo da čitaju stihove, uče strane jezike, a onima kojima je teško neka prosto rešavaju ukrštene reči. Tako se gimnasticira mozak i čuva pamćenje. Važno je da se zapamti da se mozak treba opterećivati od rane mladosti - ističe Ilarioškin. Ta „fiskultura mozga“ je važna, jer on kao i mišići bez opterećenja atrofira - objašnjava poznati ruski naučnik. On se ne slaže sa onima koji tvrde kako čovek koristi samo 10 odsto svoga mozga. Naime, mozak radi i kad nije pod „punim naporom“.

Istraživanje „gena dugovečnosti“ se nastavlja, a naučnici se nadaju da će staračka zaboravnost u bližoj budućnosti biti pobeđena.

Profesorka gerontologije Ljudmila Serova objašnjava da su dugovečnost, pa i pamćenje uglavnom nasleđeni. To potvrđuje činjenica da oni čiji su roditelji, dede i bake živeli dugo imaju veću šansu da dožive „duboku starost“. Međutim, ističe Ljudmila Serova, da veliki značaj ima i način života, fizički napori i dakako ishrana.

Dr Ljudmila Serova dodaje da su umerena fizička opterećenja korisna zato što teraju da rade srce i glava, a onda se automatski uključuju svi organi u telu. Ruski naučnici preporučuju da se mlađi ljudi bave intenzivnijim sportom, a stariji da upražnjavaju šetnju, jer su sva istraživanja pokazala da „džogiranje“ i naporno trčanje mogu biti opasni za osobe u godinama.

„Primera radi, kad brojimo na tomografu se vidi da se u određenom delu mozga pojačava krvotok. To ne znači da drugi delovi mozga ne rade.“

Ruski naučnici su odavno došli do spoznaje da veličina i težina mozga nisu bitni i da od njih ne zavisi hoće li neko biti genijalac, ili običan čovek.

- U našem Institutu mozga naučnici su pokušavali da otkriju u čemu je osnova genijalnosti. Analizirani su mozgovi vodećih političkih ličnosti Lenjina, Staljina, ali i Maksima Gorkog i Vladimira Majakovskog. Iz današnje perspektive vidi se da su to bili naivni pokušaji, jer je mozak veoma komplikovan i od njegove težine ništa ne zavisi - objašnjava Ilarioškin. On dodaje da je prosečna težina mozga oko 1.200 grama. Čuveni pesnik Majakovski je imao mozak težak 1.600 grama, a, primera radi, francuski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921. godine Anatol Frans samo 900 grama.

Centar neurologije Ruske akademije medicinskih nauka uspešno se bavi zaštitom od moždanih udara. Pokazalo se da lekari mogu da prognoziraju da li će se kod određene osobe dogoditi moždani udar. Za to što su napravili preparat za zaštitu od moždanog udara saradnici Instituta dobili su nagradu ruske vlade.