Nemačka ignoriše Zapad?

ODLUKA Berlina da ne učestvuje u vojnoj operaciji u Libiji dočekana je s rezervama u NATO, ali i u samoj Nemačkoj.

Kabinet nemačke kancelarke Angele Merkel usvojio je u sredu plan rasporeda novih 300 vojnika za patroliranje nad Avganistanom, kako bi komandanti NATO mogli da prebace dodatne snage u Mediteran, za operaciju u Libiji. Istovremeno, međutim, Nemačka je povukla četiri vojna broda iz Mediterana.

- Ovo je politički signal solidarnosti u Alijansi za misiju u Libiji - obrazložio je ministar odbrane Tomas de Mezier.

Mezijer je tvrdio da se ne radi o “direktnoj razmeni” sa NATO, da u “jednom savezu možete da imate različite poglede na pojedina pitanja i ne učestvujete u nekim aktivnostima”. Objašnjavao je i da je povlačenje pomorskih i snaga za nadgledanje iz Mediterana bilo neophodno, jer nema odobrenja parlamenta za vojno angažovanje u Libiji. Činjenica je, međutim, da se i za slanje dodatnih vojnika u Avganistan očekuje takođe odobrenje nemačkog parlamenta:

- Ne možete malo da učestvujete. Ili učestvujete, ili ne - rekao je on.

Nemačka je oprezna u vezi sa stranim vojnim misijama, koje zahtevaju zeleno svetlo Bundestaga. Već na udaru javnosti zbog angažmana u Avganistanu, nemačka vlada, koja se bori sa poljuljanim rejtingom i priprema za izbore, pokazala je dodatnu uzdržanost u vezi s Libijom.

Svrstavanje Berlina uz Rusiju, Kinu, Indiju i Brazil protivno odlučnosti saveznika Francuske, SAD i Britanije da napadnu Libiju, izazvalo je nezadovoljstvo u NATO, ali i u samoj Nemačkoj:

- Nemačka je izgubila kredibilitet u Ujedinjenim nacijama i na Bliskom istoku. Nemačke nade za dobijanje stalnog mesta u Savetu bezbednosti UN zauvek su zbrisane i čovek sada može da strepi za evropsku budućnost - napisao je bivši nemački šef diplomatije Joška Fišer u “Zidojče cajtungu”.

Nekadašnji visoki zvaničnik Bundestvera Klaus Nauman bio je još oštriji:

- Nemačke nade za stalno mesto u SB UN su pokopane. Čak i ideja o mestu za Evropsku uniju u SB je narušena. Nemačka je lupila šamar ujedinjenoj spoljnoj politici EU - napisao je Nauman u poslovnom dnevniku “Handelsblat”.

Nemački šef diplomatije Gvido Vestervele branio je uzdržanost Nemačke time da se “kalkulisalo o riziku”:

- Kad vidimo da je tri dana od početka intervencije Arapska liga počela da je kritikuje, mislim da su procene bile dobre - rekao je on.

Kritičari, međutim, ukazuju da najviše brine što je Vestervele izolovao zemlju od saveznika. Nemačka, koja se od Drugog svetskog rata, uvek okruživala saveznicima, sada je zauzela “solo” kurs:

- Protivljenje našem najbližem partneru, Francuskoj, predstavlja prekid sa konstantom nemačke spoljne politike od 1949. Nasleđe Adenauera i Kola je da Nemačka ne sme da bude izolovana. A sada se čini da je nemački interes da sve to odbaci i rizikuje da ostane sama, zbog nejasnog rizika od uključenja u rat u Africi - istakao je Nauman.