Kosovo vrhunski princip

I francuski predsednik Sarkozi dobio je zadatak iz Vašingtona da pokuša da ubedi Putina da Rusija ne koristi veto u SB OUN. Međutim, svi ti pokušaji i novinarska zapadna podmetanja da se unese crv razdora između Beograda i Moskve bili su bezuspešni.

Još dok je bio predsednik Rusije, Putin je u više navrata objasnio zašto ne namerava da popusti.

U pregovorima sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel 21. januara 2007. u Sočiju Putin je rekao da se Srbi ne smeju poniziti. Ruski predsednik je poručio da ako međunarodna zajednica ništa ne želi da učini za uspostavljanje teritorijalne celovitositi Srbije, tada i drugi narodi imaju pravo da kažu - „mi takođe želimo da se tako ponašamo“.

- Kod rešavanja teritorijalnih problema moraju se primenjivati univerzalne formule na osnovama međunarodnog prava. Način na koji se rešava pitanje Kosova kasnije će se primenjivati i u drugim slučajevima - rekao je Putin, a bilo je jasno da misli i na Abhaziju i Južnu Osetiju, koje su se u to vreme formalno nalazile u sastavu Gruzije. Sličan je slučaj i Pridnjestrovlje, koje formalno pripada Moldaviji, ali faktički živi odvojeno.

Putin je podsetio Angelu Merkel da je Rusija bila i protiv bombardovanja SR Jugoslavije, a posledice toga se sada dobro vide. Glasno je postavio pitanje: da li je moralno da se u centru Evrope bombarduje država na kraju 20. veka?

Na kraju drugog predsedničkog mandata u aprilu 2008. Putin je imao veliku „oproštajnu“ konferenciju za novinare u Kremlju. I tada je govorio o dvojnim standardima Zapada.

- Ne želim nikoga da uvredim, ali 40 godina postoji faktički nezavisna republika Kipar, zašto je niste priznali. Podrška jednostranog priznanja Kosova je nemoralna i protivpravna. Zar vas Evropejce nije stid što jedne te iste probleme rešavate dvojnim standardima - pitao je Putin odgovarajući nemačkoj novinarki na pitanje o mogućoj reakciji Rusije ako Kosovo proglasi nezavisnost.

- Govore nam da je Kosovo poseban slučaj, ali sve je to laž i svi to dobro znaju. Tamo je bio, kao i na drugim mestima, etnički konflikt, zločini sa obe strane. Mi ne guramo situaciju u slepu ulicu, nego tražimo da se naprave jedinstvena pravila ponašanja - objasnio je Putin. - Nažalost, međunarodno pravo sada ne štiti interese malih zemalja.

Glavni razlog za saosećajnost i solidarnost Rusa prema Srbima, posebno s onima sa Kosova i Metohije, jeste što je posle raspada SSSR desetine miliona Rusa ostalo u „novom inostranstvu“. Velike probleme imali su oni koji su morali da beže iz bivših sovjetskih azijatskih republika, ali ništa bolje nije bilo ni u tri države na Baltiku. U nekim od njih Rusi i dalje nemaju nikakvo državljanstvo.

Kad je reč o Kosovu i Metohiji, u Rusiji je među vodećim političkim partijama konsenzus.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u nekoliko je navrata piscu ovih redova kazao da rusko rukovodstvo na čelu sa Putinom podržava Srbe i kao prijateljski narod i iz principijelnih razloga.

- Nemamo mi tu nikakve računice - kazao je Lavrov, dodajući da su glupe priče kako će, tobože, Moskva trgovati sa Zapadom po principu „mi vama Kosovo, a vi zauzvrat dajte pravo na aneksiju Abhazije i Južne Osetije“.

- Takve priče su - po Lavrovu - ili plod neznanja ili namernog obeshrabrivanja Srba da odustanu od borbe za očuvanje svoje teritorije.

Jednog dana istoričari će moći da napišu debelu knjigu šta je sve Putinova Rusija činila da pomogne da Srbi sačuvaju svoju južnu pokrajinu. Upravo su Rusi bili glavna brana za nekoliko predloga rezolucije koje su Amerikanci pripremali oko priznavanja samostalnosti Kosova.

Da preostali Srbi na Kosovu i Metohiji u Putinu vide pravog prijatelja dokaz je i to da mu se često obraćaju za pomoć preko ruske ambasade u Beogradu.

SUTRA: Sačuvao porodicu od javnosti