Opasnost od iskrivljene istine

Nakon bure oko filma „Montevideo, Bog te video“, javnost u Republici Srpskoj je uzburkana i oko filma „Krugovi“ Srdana Golubovića, koji se snima u Trebinju, a koji govori o herojskom činu Srđana Aleksića, koji je žrtvovao svoj život kako bi spasao svog sugrađanina druge vere i nacije.

Dr Luka Kecman, rukovodilac studijskog programa dramskih umetnosti na Akademiji umetnosti Banjaluka, kaže za „Novosti“ da se generalno može reći da su od 1996. godine do danas snimani poprilično „nepametni“ filmovi o ratu u BiH, a autori „kao da nisu čitali dela Ive Andrića i Meše Selimovića“.

- Uglavnom su autori potrčali sa pisanjem scenarija i snimanjem filmova po sistemu: šta je danas u modi, a pri tom se radi o ratu koji je u kategoriji najprljavijih i u političkom, verskom i nacionalnom smislu, gde je teško utvrditi istinu - kaže Kecman.

On ističe da je nepotrebno trčati da se piše i snima o ne tako davnom vremenu, kada se još „ni grobovi nisu ohladili dovoljno“, niti su o tim događajima proizišle ozbiljne naučne studije.

- Dobar deo autora iz Hrvatske i Federacije BiH je stvorio jednostran pogled na protekli rat koristeći ga kako bi, recimo, od Vukovara ili Srebrenice stvorili neko svoje Kosovo, neku svoju istoriju. S druge strane, tu su autori iz Beograda koji su takođe pokušali stvoriti radove o temama od kojih su u proteklom ratu bili poprilično daleko, ističe Kecman.

On naglašava da svi takvi radovi poprilično dižu tenzije među narodima u BiH, jer su ljudi još uvek osetljivi na ratnu tematiku.

Stručnjak za odnose s javnošću Branimir Grulović, koji je u toku bogate profesionalne karijere snimio 59 dokumentarnih filmova, kaže za „Novosti“ da svako snima filmove onako kako doživljava određeni događaj.

- Praktično, realne priče o tim događajima nema. Realno bi bilo kada bi seli autori sva tri naroda u BiH i zajedno napravili jedan film - kaže Grulović.