AMERIČKI i britanski ratni brodovi i podmornice ispalili su u subotu uveče na Libiju 112 krstarećih raketa na 20 ciljeva, javila je agencija AP pozivajući se na izvore u Pentagonu.

Vazdušni udari će u glavnom ciljati na protivvadušnu odbranu oko libijskih gradova Tripolija i Mirate u okviru operacije "Odisejeva zora", naveo je zvaničnik Pentagona pod uslovom da ostane anoniman.

Libijska televizija javila je u subotu uveče da je francuski ratni avion oboren u regionu Tripolija, u četvrti Nžela, prenosi AFP.

Saveznička vojna intervencija protiv snaga Moamera el Gadafija počela je čim je završen samit lidera zapadnih zemalja u Parizu.

Francuski izviđački avioni prvi su ušli u libijski vazdušni prostor, „prečešljali“ ga i spremili pozornicu za stranu vojnu intervenciju protiv Gadafijevih snaga. Prvi oružani napad francuski lovac - bombarder „rafal“ izveo je u 16 časova i 45 minuta. Napao je libijsko borbeno vozilo i uništio ga. Vojna operacija u Libiji obuhvata oblast u radijusu 100 do 150 kilometra oko Bengazija.

ŽIVI ŠTIT ISPRED GADAFIJEVOG KOMPLEKSA

Više hiljada Libijaca formiralo je ljudski štit u kompleksu objekata libijskog vođe Moamera Gadafija u Tripoliju u pokušaju da spreče moguće vazdušne napade.

Libijci iz svih društvenih slojeva požurili su u kompleks Bab Al-Azizijah uzvikujući parole i noseći portrete Gadafija, a na razglasu se čuju pesme u slavu njihovog lidera. "Otac i majka su mi rekli da će avioni napasti kompleks pa sam došao da štitim našeg vođu", kaže desetogodišnji Mahmud. Vlada je pustila strane novinare u inače zatvoreni kompleks kako bi se videli da narod pruža podršku Gadafiju.

Gadafijeva ćerka Ajša je došla u iznenadnu posetu i stajala je na jednom vozilu dok su je pozdravljali. Kapije kompleksa su otvorene, ljudi i dalje dolaze, prenosi Rojters. "Tu smo. Spremni smo da umremo za našeg vođu", kaže Om Abdel Kadir.

Francuska je, inače, saopštila da je oko 20 ratnih aviona iznad Libije, a uz libijsku obalu imaju dve fregate, kojima će se uskoro pridružiti atomski nosač aviona „Šarl de Gol“.

Šta se događa sa Srbima koji su ostali u Libiji, pročitajte OVDE

- Naši avioni već sprečavaju vazdušne napade na Bengazi. Vojna akcija bi se mogla zaustaviti ako Gadafijeve snage prestanu s napadima. To je teška odluka koju smo morali doneti - rekao je francuski predsednik Nikola Sarkozi.

- Zajedno sa našim arapskim, evropskim i severnoameričkim partnerima, Francuska je odlučila da odigra svoju ulogu u istoriji - dodao je on.

Francuski predsednik je naveo i da su se učesnici samita u Parizu složili da se moraju upotrebiti sve neophodne mere, posebno vojne, da se primene odluke Saveta bezbednosti UN.

- Mi intervenišemo u Libiji pod mandatom UN i činimo to sa našim partnerima kako bismo zaštitili civile od ludila režima koji ubija svoj narod i koji je izgubio svaki legitimitet - rekao je Sarkozi.

Libijske vlasti, međutim, tokom celog dana tvrdile su da uopšte ne napadaju Bengazi, da poštuju prekid vatre koji su same proglasile i čekaju strane posmatrače da to potvrde. Prema vladinom portparolu, pobunjenici su napadali gradove i sela, pokušavajući da izazovu stranu vojnu intervenciju.

Stranci su, međutim, sve posmatrali kroz drugačija sočiva. I odlučili su da intervenišu.

- Gadafi još ima vremena da izbegene najgore. Kada se ispune naši zahtevi, biće otvoren prostor za pregovore - poručio je Sarkozi.

Tenkovske cevi vojske i pobunjenika ukrstile su se u predgrađima. Avion je pao i eksplodirao. Ulice su zaprečene barikadama od kućnog inventara, a porodice sa decom tražile su odstupnicu iz opasnih gradskih četvrti - to je subotnja slika Bengazija, drugog po veličini grada u Libiji zbog kojega su se na oružje podigle najveće vojne sile zapadnog sveta.

Dan pošto je portparol libijske vlade najavio da će njihove trupe obustaviti vojne akcije, ispostavilo se da je bliža realnosti bila poruka vođe, pukovnika Gadafija, izdata nešto ranije: „Večeras dolazimo“. I zaista, u subotu ujutro njegovi borci bili su tamo - pred Bengazijem.

- Sav libijski narod je uz mene... i oni su spremni da umru za mene - muškarci, žene, čak i deca - piše u pismu libijskog vođe Muamera el-Gadafija američkom predseniku Baraku Obami i drugim svetskim liderima, koje je u subotu javno pročitao portparol vlasti Musa Ibrahim.

Hronologiju događaja koji su potresli Libiju pogledajte OVDE

Za to vreme, NATO avione punili su gorivom i spremali za napad, između ostalog, i u Italiji, u bazi Avijano, odakle su 1999. kretali i udari na Jugoslaviju.

Iz srca Bengazija, strani izveštači su javljali o priručnim sredstvima odbrane kojima ustanici nameravaju da zaustave Gadafijevu vojnu tehniku: nameštaj, ulične klupe, saobraćajni znaci, čak i jedan roštilj, isprečeni su duž glavnih ulica. Na svakoj ovoj barikadi je po pet-šest boraca, ali tek svaki drugi ima ikakvo oružje.

- Nikada ne bismo mogli, i nikada nećemo, da ispalimo ijedan metak protiv našeg naroda - piše u Gadafijevom pismu Obami, Ban Ki Munu, Sarkoziju i Kameronu. - Nemate pravo, bilo kada, da se mešate u unutrašnje stvari država. Zažalićete ako učinite korak ka mešanju u naše unutrašnje stvari.

RUSIJA ŽALI ZBOG NAPADA

MOSKVA je izrazila žaljenje zbog odluke zapadnih zemalja da preduzmu vojnu akciju u Libiji. Ranije u subotu, Rusija je razrešila svog ambasadora u Libiji Vladimira Čamova, javio je Itar-tass, ne precizirajući zbog čega je to učinjeno. Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin izrazio je strahovanje zbog humanitarnih posledica koje mogu imati vojni udari na Libiju.

PODMETNULI LEĐA ZA VAŠINGTON

PARIZ je ovoga puta „podmetnuo leđa“ za Vašington. U ime zapadnog sveta u subotu je govorio Nikola Sarkozi, a ne predsednik vodeće zemlje, Barak Obama. Francuski avioni prvi su nadleteli Libiju.

Amerikancima, nenaviklim da njihov lider u ovakvim prilikama ne igra glavnu rolu, analitičari su preko Si-En-Ena objašnjavali da je sve to taktika. Francuzi su, naime, pristali da lete iznad Libije, iskušavajući da isprovociraju protivvazdušnu odbranu Libije. Ako ona pripuca na Francuze, onda ceo NATO doleće u pomoć. Američki piloti, prema rečima sekretara za odbranu Roberta Gejtsa, nisu bili spremni za ovakvu „igru“.

“RAFAL“ ZAMALO LIBIJSKI!

DA su Pariz i Tripoli sklopili posao o kojem se govorilo proteklih godina, Gadafijevo vazduhoplovstvo imalo bi avione identične onima koji su prvi udarili na Libiju: decembra 2007, vođin sin Sejf al Islam javno je kazao da se njegova zemlja interesuje za kupovinu francuskih lovaca „rafal“, naslednika „miraža“. Do sada, Francuska nije uspela nikome da izveze ove avione, prvenstveno zbog ogromne cene od 65 do 70 miliona evra po „komadu“.



OBAMA IMA SVOJ RAT

„NAŠ cilj je određen, naša stvar je pravedna i naša koalicija je snažna“, rekao je američki predsednik Barak Obama, kako je naveo nedeljnik „Špigl“ u svojoj analizi - „zvučeći potpuno isto kao Džordž Buš„.

Ironijom istorije „Obama konačno ima svoj rat“, njegov govor je došao malo pred osmu godišnjicu bombardovanja Iraka u noći između 19. i 20. marta 1999.

Te noći počela je druga ratna avantura Obaminog prethodnika, na čijim je neuspesima Barak Obama stekao ključan kapital za dolazak na vlast.

„U petak uveče, Obama je ušao u istočnu sobu Bele kuće, da bi održao jedan od najkraćih ali i najžešćih govora u svom mandatu“, piše „Špigl“. Govor je odzvanjao tonom „nezamislivim za vreme dok je još bio u predsedničkoj kampanji, kao kandidat mira, koji je odbacivao ratove svog prethodnika“.

Jasno je, kako se navodi u tekstu, da se preokret u Obaminom stavu desio u četvrtak uveče, na kriznom i veoma „zagrejanom“ sastanku u Beloj kući.

„Obe strane predstavile su svoje razloge u korist i protiv intervencije u libijskom konfliktu“.

Potpredsednik Džo Bajden i državna sekretarka Hilari Klinton, koja je učestvovala preko telefona, zagovarali su vojnu akciju. Njima su se suprotstavili sekretar za odbranu Robert Gejts, savetnik za nacionalnu bezbednost Tom Donilon i njegov zamenik. Nasuprot svojoj poziciji u vezi s revolucijama u Egiptu i Tunisu, Obama je na kraju stao uz rame intervencionistima, argumentujući da je Libija ključna za čitav talas promena na Bliskom istoku.

******************

PLAN: AKCIJA OD DVA-TRI DANA


Napadaju Francuska, SAD, Britanija, Kanada, Belgija, Holandija...


I PORED toga što su Francuzi prvi krenuli u patroliranje, u subotu se očekivalo da prve vojne akcije izvedu Britanci i Kanađani, a za njima, vrlo brzo, i Amerikanci.

Na sastanku u Parizu, na kojem je učestvovala i Hilari Klinton, bilo je primetno prisustvo i Angele Merkel, kancelara Nemačke, zemlje koja se u SB UN zvanično uzdržala protiv vojne intervencije. Ipak, Nemačka će, posredno, pomoći akciji koalicije, tako što će povećati svoje vojno prisustvo u Avganistanu, da bi deo američkih snaga iz ove zemlje mogao da se koncentriše na intervenciju u Libiji.

U PRVIM REDOVIMA FRANCUZI su bili u prvim redovima priprema za napad na Libiju. U Parizu posebno naglašavaju ulogu svog novog šefa diplomatije Alena Žipea, koji je, kako se ističe, Francuskoj vratio diplomatski prestiž, uz zaključak da se ovim i definitivno zatvara era Mišel Alio Mari.

Na sastanku u Parizu nije, kao što se očekivalo, učestvovala Afrička unija, koja je svoj sastanak održala odvojeno, pokušavajući, ipak, u poslednji čas da izdejstvuje odlaganje vojne intervencije.

U subotu popodne, koalicija je, međutim, poručila da je spremna za napad. Više zemalja je u Parizu potvrdilo svoje učešće u napadu na Libiju, poput Belgije, Holandije, Danske, ali i Katara i Norveške.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je istovremeno poručio da je Gadafi, u svakom slučaju, šta god se dogodilo, izgubio legitimitet i da mora da ode.

Saveznici se, inače, prema onome što je moglo da se čuje u Parizu, nadaju da bi direktna vojna akcija mogla da potraje svega dva-tri dana, posle čega bi se samo nastavilo vazdušno nadgledanje libijske teritorije.