UN: Glad pred vratima

ALARMANTNO upozorenje Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) da velike suše prete rodu pšenice u Kini, najvećem svetskom proizvođaču ove žitarice, moglo bi da izazove “cunami” poskupljenja i pretvori se u tragični scenario za većinu svetskog stanovništva.

- Usred smo globalne krize hrane, druge za tri godine - konstatuje američki dnevnik “Njujork tajms”.

Cene hrane već su u januaru dostigle rekord, zahvaljujući poskupljenju pšenice, kukuruza, šećera i ulja. U razvijenim zemljama, u kojima građani od 10 do 20 odsto primanja izdvajaju za hranu, efekat poskupljenja još nije zabeležio veći potres. Ali, u većem delu čovečanstva, koje od 60 do 80 odsto, ili više, primanja troši na hranu, glad uveliko kuca na vrata.

Gde je glad, tu su i nemiri. Porast cena žitarica, ključnog elementa ishrane za milijarde ljudi na svetu, 2008. godine izavale su nemire u Kamerunu. Posle mnogo žrtava, uvedena je državna kontrola nivoa cena hrane. Poskupljenje hrane ovih dana se smatra jednim od glavnih “okidača” protesta u više arapskih zemalja, uključujući Egipat, gde se procenjuje da 40 odsto stanovnika živi sa manje od dva dolara dnevno.

Rastu cena hrane, međutim, ne sagledava se kraj.

Američki desničari za ovaj trend krive politiku “lako zarađenog novca” u Saveznim rezervama SAD, a neki komentatori - bankarske špekulacije koje su počele još ranih devedesetih, kada je malo ko mogao da nasluti kuda će trend da odvede.

Ono što je očiglednije je da porastu cena hrane pogoduje poskupljenje sirovina, kao i konkurencija u korišćenju poljoprivrednog zemljišta za proizvodnju pamuka ili kukuruza, glavnog sastojka za alternativni izvor energije, etanol. Klimatske nepogode, međutim, imaju direktan uticaj koji trenutno najviše zabrinjava. Kina, koja je zadovoljavala svoje potrebe u pšenici proteklih godina, suočena sa potrebom uvoza zbog suše, mogla bi da izazove dalji rast cena ove namirnice.

- Situacija sa kineskim žitaricama od kritičnog je značaja za ostatak sveta. Ukoliko Kina mora da obezbedi snabdevanje svog stanovništva uvozom, to bi moglo da izazove šokantni talas na svetskom tržištu - predviđa Robert Zajgler, generalni direktor Međunarodnog instituta za proučavanje pirinča sa Filipina.

Veće cene hrane povećavaju i inflaciju širom sveta, ali ne za sve podjednako. U Evropi i Americi hrana čini oko desetinu potrošačkog indeksa cena, a u siromašnim državama pola ili više potrošačkog indeksa cena, u Bangladešu i Nigeriji, čak preko dve trećine.

**************************************************************

RUBINI: KRIZA ĆE SE PONOVITI
MOSKVA - Nuriel Rubini, profesor ekonomike sa Stern biznis škole Univerziteta u Njujorku misli da je verovatnost da se ponovi ekonomska kriza su velika, jer se ponavljaju iste greške.

- Kriza se može predvideti, ali banke rade po starom, ponovo raste “balon” koji jednog dana mora da pukne - upozorio je Rubini, na nedavno održanom ekonomskom skupu “Forum Rusija 2011” u organizaciji investicione kompanije “Trojka dijalog”.

I poznati “skeptik”, Amerikanac libanskog porekla, profesor Njujorškog univerziteta Nasim Taleb je u svom stilu rekao da on uopšte ne doživljava ozbiljno izveštaje agencija koje se bave rejtinzima jer se njihove prognoze retko ostvare. Taleb smatra da je sada mnogo privlačnija, dakle i pouzdanija valuta evro nego dolar, pre svega zato što je Nemačka član Evropske unije. Taleb tvrdi da je rekordni deficit SAD zabrinjavajući i predstavlja realno veliku opasnost za tu državu.

- Grcima je lakše da izađu iz kriza jer će im pomoći Nemačka, a Americi koja je privatne dugove protvorila u državni teže je, jer ona nema svoju Nemačku koja bi joj pomogla - smatra Taleb. (B. V.)