Banjaluka: Arsenići žive srećno

POŠTENJE, rad i nauka - dobitna je kombinacija bračnog para Ranke i Nenada Arsenića iz Banjaluke i njihovih pet sinova. Pa i u ovim teškim, kriznim vremenima. Arsenići su, ističu ne bez ponosa, jedna srećna porodica.

Kada su Ranka i Nenad bili vršnjaci svojih sinova - Alekse (18), Zvjezdana (16), Igora (14), Nebojše (12) i Dušana (10) - život ih nije mazio. Bili su štićenici Doma dece bez roditeljskog staranja. Tu su se upoznali i - zavoleli. Prvi je, kada je postao punoletan, Dom napustio Nenad, ali vezu sa šest godina mlađom Rankom nije prekidao. Zakleli su se jedno drugom da će kada uđu u „ozbiljnije“ godine tu vernost krunisati brakom. I to se desilo početkom devedesetih.

- Do 2000. svake druge godine imali smo razlog za slavlje. Ranka nam je donosila na svet zdrave sinove. Žalim što nije bila bar jedna ćerka, ali ni sada nije kasno - osmehuje se glava porodice.

Kako danas živi jedna netipična porodica u Srpskoj? Kada ih slušate, pomislite: pa gde mi to živimo? Na sve strane kuknjava, problemi, teškoće... kod Arsenića negativnih vibracija jednostavno nema. Kod njih je sve, političkim vokabularom rečeno, transparentno i nama tajni. Nenad jedini radi. Svaku noć čuva dva lokala, a po danu hvata se građevinskih poslova.

- Aleksa je najstariji. Maturant je Medicinske škole, Zvjezdan pohađa drugi razred Tehničke, a Igor, Nebojša i Dušan su osnovci. Svake sedmice održavmo redovne porodične sastanke na kojima svi ravnopravno učestvujemo, iznose se problemi, objašnjava kućna blagajna, izlažu želje... Ispunjavaju se samo pod uslovom da su dobri đaci i ako imamo para. Ima i vanrednih sastanaka - pojašnjava Nenad Arsenić.

Supruga Ranka zadužena je za kućne poslove. Ona ispraća i dočekuje sinove, priprema obroke, vodi knjigovodstvo...

- Mesečno samo za hranu izdvajamo oko 1.500 konvertibilnih maraka. Deca ne mogu da budu gladna. Ako, na primer, kuvam pasulj onda su predviđene veće količine i traju za dva dana. Tako je i sa drugom hranom koja zimi može duže „da stoji“. Leti je lakše. Svi smo zaljubljeni u prirodu. Imamo kamp-kućicu, pa letnji raspust provodimo u tom ambijentu, uz reku - kroz osmeh govori „velika mama“.

Sva deca - od Alekse do Dušana - bave se sportom i pucaju od zdravlja. Najstariji sin trenira rukomet, ali u slobodno vreme pomaže i ocu oko građevinskih poslova. Zaradi se i dnevnica. Aleksa ima svoj laptop. Ostali jedan računar. Zasada, kaže mama Ranka.

- Kada im kupujemo odeću ili obuću obično im uzimamo broj veći. Jer, deca rastu, jačaju... Pre kupovine prvo pokupimo informacije u školi. Uspešnije stimulišemo, ali sve u skladu sa mogućnostima i raspoloživim parama. Ne želimo da se zadužujemo, ni da pozajmljujemo, već se pokrivamo koliko nam je guber dugačak. Ako neki od sinova ima bar jednu jedinicu onda je kazna poznata: oduzima se mobilni telefon - nastavlja Ranka.