Biljanina java od snova

BANjALUKA - Imam mnogo želja, ali umetnost je moja snaga i jednog dana sigurno ću biti holivudska zvezda!

Optimizam, dovoljan da oboji krajolik iznad Banjaluke, a sneg, tek napadao, pretvori u spektar duginih boja, izbija iz svake reči Biljane Nedić (22) iz Banjaluke, svestrane i talentovane devojke, anđeoskog lica i prelepog, širokog osmeha, koja je nažalost od rođenja u invalidskim kolicima.

Biljana je rođena sa anomalijom na kičmi i boluje od bolesti spina bifida. Kao mala devojčica sa dva meseca je operisala kičmu i od tada je osuđena na kolica, ali to je ne sprečava da svoj talenat izrazi u umetnosti, sportu...

Toliko entuzijazma i želje za životom obično je raspoređeno, bar u okolnostima u kojima trenutno živimo, na nekoliko desetina ljudi. Ovog puta sve je stalo u jednu devojku, jer ona je živi primer da svako od nas ima svoju zvezdu, ali samo treba negde, u dubini svoje duše, da je nađe...

Rođena je na Vlašiću, pre 22 godine. Za nekoliko dana će joj i 23. rođendan. U Banjaluku je došla sa deset godina da pokuša da utaba put ka ostvarenju svojih snova.

Kada se doselila u Banjaluku, prvo se okušala u glumačkim vodama. Već kao mala devojčica u predstavi "Mi smo deca 21. veka" Narodnog pozorišta Republike Srpske, igrala je jednu od glavnih ženskih uloga, kada je prvi put osetila lepotu "dasaka koje život znače".

- Nikada neću zaboraviti taj osećaj kada sam dobila aplauze od 300 ljudi, koji su mi posle predstave prilazili i tražili autogram. Bio je to prvi signal da moram krenuti dalje.

Srednju školu upisala je u Crnoj Gori gde je otkrila još jedan svoj umetnički dar - slikanje.

- Profesor slikanja, kod kojeg sam išla na sekciju, radio je sa nama tehniku vitraža. Međutim, uz sve poštovanje prema njemu, meni je to bilo pomalo dosadno, pa sam jedne večeri, na svoju ruku, pastama počela crtati sliku na staklu. Nacrtala sam kuću u oluji i ostavila rad da se suši, jer sušenje paste na staklu zna potrajati i do 24 časa. Dan kasnije, profesor me je, potpuno zatečen mojom slikom obavestio da sam upravo izmislila novu tehniku. Počeli smo raditi na ovaj moj način i uskoro organizovali prvu izložbu. Jedan od radova posvetila sam svom ognjištu koje mi je veoma nedostajalo, a tema je bila starinska ponjava. Danima sam radila taj rad i imao je posebnu emotivnu vrednost za mene. Jedan gospodin na izložbi nudio mi je 400 evra za nju, ali nisam htela da je prodam, ni slučajno - priča Biljana.

Ova darovita devojka pohađa i časove pevanja kod Miroslava Janjanina i trenutno radi na svom prvom CD. Okušala se i na filmskom platnu snimajući dokumentarac o svom životu u produkciji Radio-televizije RS, radi dva posla, izrađuje i crta šablone u Tvornici obuće "Bema", a mimo toga, u slobodno vreme, bavi se mrežnim marketingom. Pohađala je Pravni fakultet, ali je odustala jer se nije pronašla u tome. Umetnost i kreacija je privlače više od paragrafa i propisa. Ima želju da se okuša i u manekenskim vodama, da skoči sa padobranom, da obiđe celi svet... Obožava košarku i jedini je ženski član Košarkaškog kluba invalida Vrbas iz Banjaluke.

- U početku sam mislila da je to samo rekreativan sport kojim hendikepirani ljudi popunjavaju svoje slobodno vreme. Ali kada sam shvatila koliko je ozbiljna liga u kojoj se takmiče, kada sam od prvih utakmica kojoj sam prisustvovala videla koliko se bore za loptu, kako se žrtvuju, ispadaju iz kolica u toku utakmice i bore svim srcem za svaku pobedu, shvatila sam gde sam i pristala da i ja budem košarkašica.

Kolika joj je košarka ljubav shvatila je kada je prvi put zaplakala zbog poraza.

- Sada igramo NLB ligu, pobedili smo u prvoj utakmici Zagreb, a sledeću utakmicu imamo 30. januara protiv Gradačca.

Biljana ima ambiciju da u životu ostvari svoje želje. Počela je od onih najskromnijih.

- Kao mala devojčica imala sam snove, i u svakom od njih sam istrajala. Sećam se da sam kao dete uzimala od starijih ključeve auta i govorila da ću ih i ja jednog dana imati. I auto. Crveni. Želela sam i brata. Nekoliko godina posle mog rođenja moji roditelji nisu mogli da imaju decu. A onda sam, kada sam napunila deset godina dobila brata kojeg volim najviše na svetu. I uprkos svom hendikepu, položila sam vozački. Onaj dole lepi, crveni "pežo", koji ste videli pred vratima, to je moj auto - ponosna je Biljana.

Njeni snovi počinju da se ostvaruju.