Pljevlja: Proizvodnja uglja u centru grada

Proizvodnja uglja iz ovog kopa najavljivana je za jun 2010. godine, ali su radove usporili neriešeni imovinsko-pravni odnosi. Ostalo je još samo da Osnovni sud odluči po tužbi jednog vlasnika objekta, koji se nalazi u sredini Površinskog kopa Cementara.

Izgrađen je prilazni put, angažovana mehanizacija za odvoz otkrivke, a ugalj se pojavio na dubini od svega tri metra, što je pokazatelj da su uslovi eksploatacije izuzetno povoljni.

Rudnik planira da na mestu nekadašnje cementare, čije je uklanjanje u toku, u narednih nekoliko godina prekopa više hektara zemljišta i izvadi oko šest miliona tona uglja.

U prvoj godini na lokalitetu bivše Cementare treba da se proizvede 250.000 tona uglja, a svake naredne pola miliona tona. U rudarskoj kompaniji kažu da će nakon otvaranja PK Cementara rudnik biti bliži gradu, ali će, zbog savremene tehnologije, njegov uticaj na životnu sredinu biti minimalan. Predviđeni su rad i tehnologija bez miniranja, a od mehanizacije dva hidraulična bagera, dva-tri dampera i pet malih kamiona za transport uglja. Napredovanjem tog kopa, svake godine će biti obavljeno potpuno nasipanje i zasipanje humusnim materijalom. Svake godine će se sukcesivno zatrpavati i ravnati teren. Tako će u narednih pet godina oko 10 hektara zemljišta biti spremno za buduću namenu.

Međutim, predstavnici ekoloških nevladinih organizacija iz tog grada smatraju da će ulazak Rudnika sa kopom u grad imati nesagledive ekološke posledice.

Prema njihovom mišljenju, Pljevlja će biti prvi grad u Rudniku, a otvaranje kopa dodatno će ostaviti posledice na zdravlje ljudi.

Za izvršnog direktora NVO “Breznica”, Milorada Mitrovića tvrdnje iz Rudnika da će svake godine rekultivisati prekopano zemljište je “samo dodatno obmanjivanje javnosti”.

- Kako drugačije nazvati te tvrdnje iz Rudnika kada se zna da Rudnik uglja u poslednjih deset godina nije vršio rekultivaciju zemljišta. Prema zakonu, oni su to dužni da urade, ali nije ništa ni preduzeto da se kazne odgovorni za takvo kršenje zakona. Kao primer može poslužiti kop u Šumanama koji nije rekultivisan, a po zakonu su bili obavezni, već se planira njegova prodaja Elektroprivredi koja bi na tom mestu napravila deponiju pepela i šljake kao nus proizvoda od rada Termoelektrane “Pljevlja” - kaže Mitrović.