Njegoša proterali iz čitanke

NIKŠIĆ - Bogato stvaralaštvo Petra Drugog Petrovića Njegoša, vladike crnogorskog, sve je manje dostupno novim generacijama Crnogoraca. Zvanična politika je učinila svoje pa su „proterani“ iz ovdašnjih gimnazijskih čitanki „Gorski vijenac“, „Luča mikrokozma“, „Šćepan Mali“.

U minulih 15 godina veliki pesnik se obrađivao i nalazio u odgovarajućim čitankama u drugom i četvrtom razredu crnogorske gimnazije.

- Sad ga, evo, srećemo samo u „Čitanci za drugi razred“ u kojem mu se daje gotovo deset stranica manje nego Miroslavu Krleži ili Šekspiru, Danilu Kišu, Čedu Vukoviću. Konstanta svake crnogorske politike i njihove kulturne orijentacije od 1945. do danas je poricanje, s jedne strane Njegoševog srpskog nacionalnog i jezičkog identiteta, a s druge, pravoslavnog sadržaja njegovog dela. S tim su prvi počeli komunisti, nastavili crnogorski šovinisti, a danas to rade, s posebnom zagriženošću, tzv. mondijalisti, sumnjičeći ga za svašta pa i za muški šovinizam - kaže Veselin Matović, profesor srpskog jezika iz Nikšića.

Uvek se to radilo pod geslom takozvanog novog čitanja Njegoša, tobože u skladu sa potrebama i osećajnošću novog vremena, objašnjava Matović. U stvari bilo je to, a i još traje, šezdesetogodišnje nesavesno i jalovo parničenje sa Njegošem. Tako se, s vremenom, ustalilo mišljenje da Njegoš, iako vladika, nije poznavao, a možda ni priznavao učenje njegove pravoslavne crkve, iako u njegovom delu nema nijednog stiha koji nije zagrejan duhom iskustvene vere u krsnovaskrslu žrtvu Hristovu.

Profesor Matović kaže da je od gimnazijalaca trebalo najpre sakriti kosmičku, religijsko-filozofsku vertikalu njegovog dela, kao i nacionalnooslobodilačku horizontalu.

- „Prali“ su ga od religije, a danas od nacionalizma ili srpstva. Poturali su mu paganstvo, politeizam, dualizam i, neizostavno, materijalizam. U programske pregrade, i zagrade, ulazio je samo „Gorski vijenac“, eventualno i pesma „Noć skuplja vijeka“, ostalo, za njih, nije postojalo - objašnjava naš sagovornik. - Uz „Luču mikrokozma“, ako se i pominjala, obavezno je išla etiketa „filozofsko-religiozni ep“, što je značilo isto što i „ne čitati!“ O „Šćepanu Malom“ i drugim njegovim delima stvarana je predstava kao o nekim drugorazrednim ostvarenjima, što se, evo, i danas čini.

„Gorski vijenac“, dodaje naš sagovornik, dao se kako-tako „ugurati“ u njihove ideološke kalupe, čak je bio i veoma podesan za razne zloupotrebe i krivotvorenja, ponekad do bizarnosti, do golog stida.

- Setimo se samo koliko se u tadašnjoj nastavi, u čitankama i „pregledima“ književnosti, insistiralo na socijalno-klasnim korenima narodnog otpora, alijas „narodnooslobodilačke borbe“ Crnogoraca u tom delu. Sad se insistira na ženskim likovima i „ljubavnoj poeziji“ - kaže profesor. - „Noć skuplja vijeka“ je, bez uvida u njenu filozofsku dimenziju, korišćena kao dokaz Njegoševe etičke bivalentnosti i njegovog pagansko-hedonističkog života. Naprosto se likovalo i mahalo tom pesmom kao da je njen autor, pravoslavni vladika, „uhvaćen na delu“. Mada jedna od najlepših te vrste u svetskoj poeziji, ona je, reklo bi se, uneta u školske programe samo da bi se njome tobože dezavuisao i Njegoš kao vladika i crkva u celini.