Čudo u Čileu!

Slično osećanje delio je u sredu ceo svet, ujedinjen, kao retko kada, u radosti zbog pobede života nad tragedijom koja se nadvila nad 33 čileanska rudara, kada su, pre 69 dana, posle odrona, ostali zarobljeni u rudniku zlata i bakra “San Hoze” u Atakama pustinji.

Rekorderi preživaljavanja, rudari su u sredu, dok se zora rađala nad “Logorom nade”, gde su ih nestrpljivo iščekivale porodice, predsednik Čilea Sebastijan Pinjera i preko 1.500 novinara iz četrdesetak zemalja, jedan po jedan, 625 metara pod zemljom, započinjali svoje 16 minuta dugo putovanje života.

Do 18 časova po srednjoevropskom vremenu na površinu je, bez ikakvih problema, izašlo 17 rudara, 16 je još uvek čekalo svoj red za ulazak u lift spasa.

Prethodno bi u okno bio spuštan po jedan član spasilačke ekipe, kako bi pomogao svakom rudaru pri izvlačenju. Svaki od rudara snabdeven je specijalnim naočarima kako bi se izbegao šok za oči pri susretu sa dnevnom svetlošću, pojasevima za spasavanje ukoliko bi nešto krenulo nepredviđenim tokom i specijalnom odećom koja bi trebalo da ih zaštiti od velike temperaturne razlike, posle dugog boravka u vrlo toplom i vlažnom prostoru.

Ono za šta se, međutim, bilo teško pripremiti bilo je samo putovanje čeličnom kapsulom, tek nešto širom od raspona ramena, kroz uzanu, mračnu, kamenitu bušotinu. Kapsula “Feniks”, simbolično nazvana po mitskoj ptici koja se rađa iz pepela, prelazi preko 620 metaraza 16 minuta.

Rizici nisu isključeni, ali sa prvim udahom svežeg vazduha, poljupcima bližnjih, čestitkama predsednika, salvama oduševljenja i povicima “Čile! Viva Čile!” - rudari izvučeni do sada delovali su vedro.

Drugi koji je istupio iz “Feniksa”, Mario Sepulveda (40), pristigao je čak sa - poklonom. Izašao je, naime, iz kapsule sa žutom torbom, izvukao iz nje suvenir - kamen iz “utrobe zemlje” - i tutnuo ga predsedniku u ruku.

- Toliko sam srećan! - uzvikivao je, gurajući pesnicu visoko u vazduh i grleći sve oko sebe.

Poznat kao šaljivdžija, obratio se ženi:

- Kako je pas?

Kada je prvi trenutak euforije prošao, iz njega je, ipak, progovorila radost i strepnja:

- Bio sam sa Bogom, bio sam i sa đavolom! - poverio se medijima, snažno agitujući za prava radnika i tvrdeći da, uprkos svemu, i dalje želi da bude - rudar.

No, tada je već pristigao i treći rudar, Huan Iljanes sa novom pričom. Svoje putovanje iz srca zemlje nazvao je “krstarenjem”, koje se završilo u zagrljaju bližnjih.

Spas sada, ipak, stiže brže nego u vreme kada su shvatili da su zarobljeni sedamsto metara pod zemljom. Punih 17 dana verovalo se da su svi mrtvi, pre nego što su slabi signali ukazali da treba krenuti u akciju spasavanja.

Otkriće 33 živa rudara na ogromnoj dubini, i početak spasilačke akcije pretvorio se u prvorazredni svetski događaj. Kada su se pojavili prvi video snimci i priče o njihovom zadivljujuće organizovanom podzemnom životu, ceo svet počeo je da živi sa grupom heroja koji su uspeli da u teškim uslovima organizuju vreme za dnevne aktivnosti, higijenu, odmor, zabavu, video komunikaciju sa porodicama i prebrode strahove, nervoze i depresije.

Čileanski rudari potukli su sve do sada zabeležene rekorde u dužini preživljavanja pod zemljom posle rudarske nesreće. Uspeli su da vežbanjem i disciplinovanom ishranom, težinu prilagode skučenoj kapsuli, snabdevenoj kiseonikom i radio vezom, koja je donosila spas.

U prvim satima u sredu izvučeni su, uz Florensija Avalosa, Mario Sepulvede, Huan Iljanesa, Karlos Mamani, Džimi Sanćes, Osman Araja, Hose Oheda, Klaudio Janes, Mario Gomes i Aleks Vega. Izvučen je najstariji rudar, 63-godišnji Mario Gomes, kao i najmlađi Džimi Sančez (19), otac devojčice rođene dok je bio zarobljen pod zemljom.

Prvi koji su izašli iz zatočeništva bili su najsnažniji, oni sa najviše tehničkog znanja. Sledeća petorica su fizički najslabiji, među kojima jedan dijabetičar i jedan sa disajnim problemima. Poslednji koji će da izađe biće Alberto Iribaren (54). Kao kapetan broda koji tone, čovek koji je bio neka vrsta vođe i supervizora zarobljenih rudara sam se prijavio da ostane poslednji za spasavanje, kada se uveri da su svi ostali bezbedni.

Ministar zdravlja Čilea Haime Manalić rekao je da je njihovo zdravstveno stanje dobro, ali svi su, ipak, upućeni na dodatne lekarske preglede. Prebačeni su helikopterom u obližnji grad Kopiapo. Njihovo putovanje helikopterom traje koliko i kapsulom, oko petnaest minuta.

- Ovakva spasilačka akcija nije viđena u istoriji čovečanstva - zaključio je predsednik Čilea Pinjera.

*****

POZITIVNA ENERGIJA

U prestonici Čilea, Santjagu, mase ljudi su se grlile i ljubile u oduševljenju, prateći, na velikom ekranu, postavljenom na trgu, iz trenutka u trenutak akciju spasavanja rudara. Slično raspoloženje vladalo je i u Vašingtonu, gde je u čileanskoj ambasadi “pukao” šampanjac, za uspešan početak akcije spasavanja. Scena se ponavljala, sa svakim narednim izlaskom rudara. Širom sveta, milioni ljudi, bez ikakvih direktnih veza sa rudarima, sedeli su “prikovani” za ekrane prateći izlazak rudara. Socijalne mreže na Internetu bile su zatrpane pozitivnim porukama.

*****

ŠOU - BIZNIS

Poznati čileanski novinar Amaro Gomez Pablos strahuje od štete koju bi “navalentni” šou-biznis željan senzacionalnih priča, mogao da nanese rudarima.

- Ali, to su pametni ljudi i mislim da već rade na rešavanju mogućih problema. Već razmišljaju o osnivanju zajedničkog fonda, u koji će ulagati svi rudari koji će posle svega nešto uspeti i da zarade.