Rusija: Tanjir brine više od demokratije

OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA

KADA su, krajem prošlog leta, pogašeni veliki požari širom Rusije, svuda gde su se pojavljivali premijer Putin i predsednik Medvedev građani su im postavljali isto pitanje: „Hoće li sada podivljati cene brašna, pa lančano hleba i testenina, krompira i heljde?“ Njih dvojica su stalno ponavljali da neće, preteći špekulantima. Strah od poskupljenja je, ipak, ostao.

A šta još, osim ovoga, sve muči obične građane, jasno pokazuje nedavno objavljeno godišnje istraživanje pod nazivom „Šta najviše plaši Ruse“.

Čak 72 odsto anketiranih Rusa smatra da je danas najveći problem rast cena. Na drugom mestu je siromaštvo - za 51 odsto ispitanih. Ta dva problema muče Rusiju još od raspada SSSR. Većina ljudi se nije „snašla“ u periodu privatizacije, društvo se raslojilo na mali broj ekstremno bogatih i veliki sloj sirotinje. Da će se raslojavanje nastaviti, strahuje 29 odsto građana.

Kako se preko TV ekrana stalno ponavlja da će Rusija polako izaći iz ekonomske krize, ljudi se sada manje plaše gubitka posla. Od rasta broja nezaposlenih strahuje 38 posto građana. Poređenja radi, u Španiji se 74 odsto anketiranih boji da ne izgubi posao, u Nemačkoj 66, u Francuskoj 56 odsto.

Na četvrtom mestu strahova u Rusiji je „kriza ekonomije i loše stanje u industriji i poljoprivredi“ (za 36 odsto ispitanih).

Prosečna porodica u Rusiji na hranu troši četvrtinu zarade. Od 1999. do novembra 2008. prosečna plata u Rusiji je porasla čak 13 puta.

- U poslednjih dvadeset godina građani Rusije su postali nešto bogatiji, ali ne treba da zavaraju proseci, jer se ovde dogodilo veliko raslojavanje stanovništva. Ako se analiziraju zarade deset odsto bogatih i deset odsto siromašnih, razlika je i do 800 puta - kaže Aleksej Ševjakov, direktor Centra socijalno-ekonomskih istraživanja Ruske akademije nauka. Ekonomisti prognoziraju da će, nažalost, socijalne razlike i u bližoj budućnosti rasti.

Siromašniji danas manje kupuju odeću, više jeftiniju hranu, alkohol i duvan nego pre krize. U poređenju sa devedesetim godinama, pet puta se uvećala kupovina votke, a potrošnja duvana je na prvom mestu u svetu.

Bez obzira što se na TV sve više govori o korupciji, i što je to jedna od najtežih bolesti ruskog društva, na rang-listi strahova u Rusiji nalazi se tek na na petom mestu: od nje strahuje 33 posto građana.

Već drugu godinu zaredom raste nezadovoljstvo građana zbog grubosti policije. U minulom periodu dogodilo se mnogo skandala u kojima su učestvovali čuvari reda - od slučaja kad je policajac u moskovskoj samoposluzi pucao po ljudima, do otmica biznismena.

Među strahovima su se našli i oni koji muče ceo svet. Rasta narkomanije se boji 32 posto građana, a pogoršanja ekološke situacije 31 odsto. Kriza morala i kulture brine 28 posto građana, a nedostupnost obrazovanja 20 posto.

Rukovodilac naučnog centra klinike psihološkog zdravlja Ruske akademije medicinskih nauka Sergej Jenikolopov objašnjava da je ovo istraživanje o strahovima pokazalo da „Rusija postaje normalna evropska zemlja“ - Ruse, dakle, muče iste glavne nevolje kao „ostale“ Evropljane.

Danas se 11 odsto građana Rusije plaši povećanja broja stranih radnika, a deset odsto se boji terorističkih akcija. Rasta nacionalizma plaši se samo šest odsto stanovnika.

Najnovije istraživanje pokazuje da su u pravu oni koji tvrde da u državama sa niskim standardom, gde se ljudi bore za egzistenciju, ne postoji veliki interes za demokratskim slobodama: na dnu rang-liste, sa četiri odsto zabrinutih, nalazi se „ograničenje građanskih prava i demokratskih sloboda“.

Iako su političari davali bombastiče izjave, Rusija u poslednjih pet godina nije uspela da reši nijedno važno ekonomsko pitanje. Predsednik Medvedev mnogo govori o modernizaciji industrije. Rusi sada u Podmoskovlju, u mestu Skolkovo, žele da naprave svoju Silikonsku dolinu, koja bi trebalo da da impuls modernizaciji.

Osim toga, i dalje je važan zadatak podizanje nataliteta, jer se može dogoditi da u Rusiji cele oblasti kroz tridesetak godina budu prazne. Problem radne snage je sada već vidan i on se ublažava dolaskom gastarbajtera.

Ruske vlasti obećavaju da će zemlja kroz dve godine izaći iz ekonomske krize. U Vladi kategorčki tvrde da će već 2012. svi ekonomski pokazatelji biti na nivou od početka krize, osim „ako se ne dogodi kataklizma, ili nešto sasvim nepredvidivo“.

Poslednjih pet, šest godina, najuverljiviji dokaz ruskog privrednog oporavka je rast deviznih rezervi i istovremeno vraćanje starih sovjetskih dugova. Dobro se zna da su sirovine osnova ruskog izvoza.

Zato se i čini, ipak, da brzina privrednog razvoja Rusije pre svega zavisi od toga koliko će na svetskom tržištu poskupeti sirovine, pre svega nafta i gas.

Od toga će i zavisiti povećanje penzija i plata onima koji su na državnom budžetu. To će ujedno biti i dokaz da Rusija brine i o onim slojevima stanovništva koji sada samo mogu da gledaju i čitaju kako bogataši u njihovoj zemlji raskalašno troše novac.

SIROMASI U PALATAMA

MNOGI stariji građani u velikim gradovima žive teško, iako imaju nekretnine vredne nekoliko stotina hiljada dolara. U vreme privatizacije, oni su za male pare kupili nekadašnje društvene stanove. Neki od njih sada menjaju stanove za manje, uz novčanu naknadu. Ima i onih koji nemaju snage da se sele, ili se plaše da ih mešetari ne prevare.