Hoking: Izazov za svevišnjeg

BOG nije stvorio univerzum - ova tvrdnja jednog od najvećih naučnih umova današnjice, Stivena Hokinga (68), lansirala je njegovu knjigu “Veliki nacrt” u vrh čitanosti u Velikoj Britaniji. I to ne samo zato što je svako delo ovog fizičara koji naučne fenomene sagledava iz nepredvidivih uglova predodređeno da postane hit, već i zbog polemike koju je knjiga izazvala, pre svega sa Crkvom, i to nedelju dana uoči istorijske posete pape njegovoj rodnoj Britaniji.

Koliko obdaren umom, toliko ograničen nejakim telom, Hoking čvrsto stoji na stanovištu da “nije potrebno prizivati Boga da zapali varnicu i pokrene univerzum”:

- Pitanje glasi: “Da li je Bog stvorio univerzum na nama nedokučiv način, ili je univerzum determinisan naučnim zakonima?” Ja verujem u ovo drugo... Univerzum će se stvoriti ni iz čega zato što postoje zakoni, kao što je gravitacija - kaže Hoking.

Britanski teoretski fizičar veći deo života, 47 godina, proveo je u invalidskim kolicima, jer je kao student dobio progresivnu neuromotoričku bolest koja mu je onemogućila kretanje i ograničila govor. Prinuđen da zbog teških fizičkih ograničenja matematički rad sprovodi mentalno i saopštava ga tek u završnom obliku putem specijalno dizajniranog kompjutera, Hoking je uspeo ponovo da šokira svet spoznajama o postanju:

- Univerzum se rukovodi zakonima nauke. Zakoni su možda po direktivi Boga, ali Bog ne interveniše u njihovom kršenju... Postoji fundamentalna razlika između vere, zasnovane na autoritetu i nauke bazirane na posmatranju i razumu. Nauka će pobediti, jer funkcioniše - uveren je on.

Hoking, koji je diplomirao fiziku na Oksfordu, a doktorirao na Kembridžu i postao član Kraljevskog društva 1974. godine, doveo je u pitanje Njutnovu teoriju o postanku univerzuma i Anštajnovu teoriju relativiteta.

On objašnjava da je otkrivanje planete 1992. godine koja kruži oko druge zvezde, a ne Sunca, dovelo do dekonstrukcije Njutnovog gledišta po kojem univerzum nije mogao da nastane iz haosa, već je božje delo. Ajnštajnova teorija, primetio je, nije u stanju da adekvatno opiše gravitacione singularitete poput “crnih rupa” ili “velikog praska”. Hoking je pokazao još sedamdesetih godina prošlog veka da se prostor-vreme singularitet mora pojaviti na početku univerzuma. To je bio “veliki prasak” i univerzum se, kaže, od te tačke nadalje širi.

Hoking je time unapredio saznanje o crnim rupama. Pokazao je da one ne nastaju samo usled kolapsa zvezda već i usled kolapsa drugih visokokompresovanih delova prostora i da mogu da emituju toplotno zračenje.

Njegova netehnička knjiga “Kratka istorija vremena” (1988) o poreklu i sudbini svemira doživela je izvanredan uspeh. Bila je 237 nedelja na listi bestselera “Sandej tajmsa”, prevedena je na 44 jezika i prodata u 25 miliona primeraka, a Hoking je postao naredne godine počasni pratilac kraljice.

Višestruko nagrađivan, Hoking je planetarno poznat kao neumorni popularizator nauke. Učestvovao je u nebrojenim TV programima, za njega je organizovan “let” u prostoru bez gravitacije. Postao je čak i lik u seriji - “Simpsonovi”.

Čovek koji je personifikacija “čistog uma”, međutim, ne daje ni pet para za “i-ku”. Kada su ga jednom pitali koliki mu je koeficijent inteligencije odgovorio je:

- Nemam pojma! Ljudi koji brinu o tome su gubitnici!