Amerikanci odlaze iz Iraka

ZA Irak sviće “nova zora”.

Da li će ovaj naziv misije preostalih 50.000 američkih vojnika za obuku lokalnih bezbednosnih snaga zaista da donese Iraku bolje dane, pre nego što trupe SAD krajem 2011. godine u potpunosti napuste sedmogodišnje ratište, teško se nazire na horizontu.

- Operacija “Iračka sloboda” je završena i irački narod sada ima glavnu odgovornost za bezbednost svoje zemlje - poručio je predsednik SAD Barak Obama iz Ovalnog kabineta Bele kuće, pošto je svoje principijelno protivljenje iračkom ratu, krunisao objavom o povlačenju u trenutku kada se bliže američki izbori za Kongres.

Istakao je da su SAD “platile ogromnu cenu da bi budućnost Iraka stavile u ruke njegovog naroda”, ali da su “istrajali zbog uverenja da iz pepela rata novi početak može da se rodi u kolevci civilizacije”. Dodao je da će okončanje borbene misije poslati svetu poruku da SAD nameravaju da održe i ojačaju svoje vođstvo u 21. veku.

Britanski list “Gardijan”, međutim, tvrdi da će irački rat biti zapamćen u istoriji kao katastrofa koja je više od bilo čega drugog doprinela udaljavanju atlantskih sila od ostatka sveta i diskvalifikovala ih u ulozi globalnog policajca:

- Taj rat je neverovatno preterana reakcija paranoidne i krajnje militarizovane američke države na pojedinačni teroristički čin 9. septembra 2001. godine. On je pokazao koliko su međunarodni odnosi malo napredovali još od ubistva nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu (1914. godine) - piše list.

Podsećajući da je povod za rat bila laž koju su ponavljali Džordž Buš i Toni Bler, ali u koju nisu poverovali Nemačka, Francuska, Rusija i Japan, pa se nisu ni angažovali, list predviđa:

- Rat u Iraku će istorijski gledano biti zapamćen kao katastrofa koja je koštala više od sto hiljada života i hiljadu milijardi dolara.

Naglašavajući da su “Iračani tek neznatno slobodniji nego pre početka sukoba 2003. i mnogo manje bezbedni”.

Posle sedam godina anarhije dva miliona Iračana je i dalje raseljeno u inostranstvu, isto toliko je raseljeno širom zemlje, a proizvodnja nafte je manja nego pre invazije. Procenjuje se da je oko 100.000 civila izgubilo život, zemlja nema stabilnu vladu, obnova je minimalna, a korupcija široko rasprostranjena.