Moskva je bila na izdisaju

Ovako govori Mirko Latinović, srpski biznismen koji već četvrt veka živi u glavnom gradu Rusije. Latinović je vlasnik kompanije „Trejdjunik“ iz Moskve i jedan od najuspešnijih srpskih građevinara u Evropi.

- Moskva je bila na izdisaju – nastavlja svoju priču Mirko Latinović - Morao si da stojiš u redu i za lekara, ali i za umiranje i sahranjivanje. Mnogi Moskovljani su plakali od muke i poniženja. Za astmatičare, ljude sa pritiskom, šećerom i nervozom grad utopljen u dim bio je smrtonsono opasan, a za nas zdrave strašno neugodan. I jedni i drugi tražili su ventilatore, vodu za polivanje ulica i makar malo hladovine u parkovima – kaže danas već smireni Mirko Latinović.

I objašnjava da tržni centri i prodavnice prehrane nisu radili, fabrike su bile zatvorene, a ljudi zatočeni u svojim stanovima i kućama. Cene hrane i pića su u Moskvi zbog prirodne katastrofe, ali i ljudskog nemara preko noći porasle za 10 i 20 puta. Pojavile su se nestašice hleba, mleka, mesa, ljudi su kupovali zalihe hrane kao da dolazi smak sveta. Votka i žito su poskupeli za 300 odsto i proneo se glas da ih do kraja godine, uopšte i neće biti.

- Za mene kao poslovnog čoveka sve je bilo jasno, katastrofa je stavljena u funkciju patriotizma, ljubavi prema narodu, ali i biznisa – priznaje nam Latinović i objašnjava - Ruska sela su gorela, zajedno sa štalama i usevima. Narod je bežao prema gradu, ali se dešavalo da je plamen bio brži od seljana i njihove stoke. Vatra se u nekim trenucima, nošena vetrovima, kretala brže od svetlosti ili mi se to u strahu samo činilo. Faktički Moskva je bila u vatrenom prstenu, u kome su jara i dim prosto kuvali ljude i životinje. U vreme paklene opsade Moskve radio sam i kretao sam se po gradu i okolini, u radijusu od 150 kilometara. Dimna zavesa koja se spustila na rusku prestonicu i tu stajala dve nedelje bila je stamena i neprobojna kao Kineski zid ili Berlinski zid – objašnjava naš sagovornik. Mirko Latinović otkriva da su za 25 godina, koliko njegova porodica i on rade u Moskvi, kraj jula i prve nedelje avgusta 2010. godine bili najgori u životu. Preživeo je rusku perestrojku, vojni puč, demonstracije i pad Jeljcina, rušenje Belog doma i raspad SSSR. Bio sam svedok napada čečenskih terorista, banditizma, kidnapovanja biznismena i ubistva novinara.

- Preživeo sam i tri ekonomske krize, onu 1994. kada su jednog crnog petka propale banke, potom inflaciju 1998. i ovu globalnu katastrofu, koja urušava rusku privredu već dve godine. Da bih doživeo da se pitam da li ću se probuditi narednog jutra i ugledati zoru u Moskvi – govori Mirko Latinović i priznaje da su samo kiše i vetar spasli Moskovljane od masovne smrti.

ŽIVOT NA 50 STEPENI

- U moskovskim stanovima bez klimatizacije temperatura je dostizala i 40 stepeni, a u garažama i 50 stepeni. Zbog dima i mraka usred dana kretanje je bilo nemoguće. Svaki kvadrat stana je, bez obzira kakvu klimatizaciju imate, bio prekriven dimom. Jedini spas su nam bili nakvašeni čaršavi i peškiri koje smo stavljali na prozore, telo i lice da pokupe dim i garež. Svi smo živeli u strahu da će visoka temperatura izazvati eksploziju rezervoara za benzinom i da svi odletimo u nebo – otkriva Mirko Latinović.