Odgovor na referendumu

Ovakav zvanični stav Vlade Crne Gore, prema ispitivanjima javnog mnjenja, građani u većini podržavaju samo kada je reč o članstvu u EU, dok je podrška priključenju NATO, uprkos žestokoj propagandi vlasti, i dalje daleko ispod 50 odsto.

Nedavna istraživanja CEDEM pokazala su da učlanjenje u vojnu alijansu podržava svega 32 odsto, a više od 40 odsto građana je protiv. Njih oko dve trećine slažu se, međutim, u jednom: O tako važnoj bezbednosnoj i političkoj odluci narod bi trebalo da se izjasni na referendumu.

Sve u svemu, NATO je još jedna od tema oko kojih se narod u Crnoj Gori deli, čemu, verovatno, doprinosi i senka politike koja prati takvu Vladinu nameru.

- Prijem Crne Gore u NATO predstavlja smrtnu opasnost za nacionalističke planove o obnovi velikosrpske države i zato oni sada pokušavaju kompromitovati Crnu Goru pričom o kriminalu, kako bi usporili njene evropske i evroatlantske integracije - izjavio je na tu temu premijer Milo Đukanović.

U većini su, međutim, oni koji smatraju da bi ovaj vojni savez značio gubljenje dela državnog suvereniteta a i da bi mnogo koštao. Ne treba zanemariti ni emotivne stavove, pošto su ovde još žive rane iz bombardovanja 1999. godine, kada su, recimo u Murinu, od NATO projektila stradala i deca.

Uz to, prema proceni Miloša Bešića, analitičara iz CEDEM, ceo projekat se doživljava kao Vladin, jer gotovo 55 odsto građana smatra da bi najviše koristi od ulaska u taj vojni savez imale strukture vlasti.

S druge strane, vlast nastupa s argumentima da je NATO garant bezbednosti zemlje i deo integracija koje će doneti i ekonomsku korist.

Put u NATO zacrtan je još 2006. godine kada je Crna Gora sa samita Atlantskog saveza u Rigi pozvana u članstvo. Od tada, išlo se korak po korak - od potpisivanja famoznog SAFA sporazuma, usvajanja izmenjenog zakona o odbrani i vojsci u crnogorskom parlamentu, do zvaničnog zahteva Crne Gore da bude primljena u akcioni plan za članstvo.

U novembru 2009. godine u Podgorici je u zvaničnu posetu došao generalni sekretar NATO Anders Rasmusen, posle čega je za javnost ostala informacija da je Crna Gora "prva na redu" za ulazak u Alijansu i da se to očekuje najdalje do 2012. godine...

Uporedo, Vlada pokušava da edukuje građane, koji su, dakle, i dalje u većini protiv. Ali, pokazala su istraživanja javnog mnenja, na pitanje hoće li Crna Gora ipak postati članica NATO odgovaraju da - hoće.

Upravo zato opozicija i neke organizacije koje se protive ovoj integraciji traže referendum kao mogućnost da se oni koji tako misle usprotive očitoj nameri da se do članstva u NATO dođe po nekom automatizmu i "političkoj nužnosti". Iz vlasti na to stižu poruke da narodno izjašnjavanje nije potrebno i da bi se odluka mogla doneti, po Ustavu, i u parlamentu.

UBEĐIVANjE

VIŠE nevladinih organizacija intenzivno ubeđuje građane da treba prihvatiti članstvo u NATO, ali postoje i one koje se protive.

Vlada je formirala cele timove, koji, u okviru "Akcionog plana za sprovođenje strategije evroatlantskih integracija", rade na popularizaciji NATO, a otvoren je i internet-sajt - www.nato-montenegro.me.