Svet po meri samaca

Samoća na Zapadu, doduše, odavno se ne shvata tragično, a taj „virus“ se proširio i na tradicionalnije delove sveta, pa i na naš. Kapitalistima u oblasti turizma je, ipak, dosta dugo trebalo da se naviknu na ovaj trend, za razliku od svojih „klasnih drugova“ iz drugih sektora. Tako, na primer, dok „sebičnih“ automobila, sa zadnjom klupom pravljenom po meri kučeta, a ne deteta, odavno ima i više nego što ih kupci traže, putovanja su do sada uglavnom krojena po meri - bračnih kreveta.

Da li zbog ekonomske krize, preduzetnički refleks je proradio. „Norveški ep“, brod za krstarenje koji debituje na svetskim morima ovog leta, ima 128 kabina za solo putnike. Vest je zatalasala more poznavalaca, jer je do sada, po nepisanom brodskom pravilu, onaj ko je želeo da plovi sam, unajmljivao dvokrevetnu sobu, plaćajući više nego da je u paru.

Hotelska „industrija“, takođe, počinje da opravdava svoje ime, jer nastoji da spakuje usamljenike kao sardine - njujorški hotel „Džejn“ spremio je jednokrevetne sobe od četiri i po kvadratna metra, vođen logikom da se gosti, ako već nemaju društvo, neće šetati kao (zna se već kakvi) golubovi između zidova. Tako su, priča se, radili i Japanci...

Čitave turističke agencije i destinacije spremaju se da prigrabe novu „zlatnu koku“. Pojedini servisi već više godina nude i mogućnost „spajanja“ cimera u dvokrevetnim sobama, kako bi bili istog pola, pušačkih preferenci i bez generacijskog jaza. Usamljenim putnicima nude se vikend ture, avanture ili „ol-inkluziv“ letovanja. Postoje i kuće specijalizovane za „singl“ roditelje. Razvedeni su, takođe, rado viđene mušterije, jer ne žale da potroše ono što su godinama morali da dele.

Upravo je razvedenih sve više na mapi zapadnog čoveka, a oni se sve manje hvataju za sledećeg partnera kao za slamku spasa. Žene su samostalnije finansijski, a muškarci su naučili da usisaju kuću. U Sjedinjenim Državama, brak Afroamerikanaca se, praktično, raspao: ni svaka treća crna žena u SAD ne živi sa partnerom. Od 2005. godine udate dame u Americi su - manjina.

Kasnije stupanje u brak je druga kulturološka sila koja menja navike, pa i stil putovanja. Od evropskih zemalja, u „klub 30 plus“ - gde se i žene i muškarci u proseku vančavaju posle 30. godine - ušli su Švedska, Španija, Irska, Danska, a ostali se, polako ali sigurno, „kače“ na taj voz. Dok se prosek ne ustali, natalitet neće rasti - za razliku od broja samaca.

Vilijem Frej sa vašingtonskog Brukings instituta opisuje ovaj vrli novi svet samaca kao mesto veće nezavisnosti i fleksibilnijih životnih stilova. Čak i mnoge žene u godinama srećnije se osećaju kao usamljenice, jer tada uživaju u potpunoj slobodi: ne moraju da odgovaraju nikome, ni mužu, ni šefovima.

Poput Amerike, i u Britaniji sve je više jednočlanih domaćinstava. Istraživanja su poslednjih godina pokazala da na Ostrvu više vrednuju karijeru od ličnih odnosa. Ni na razvijenom Dalekom istoku, u Japanu, nije neobično da ljudi žive sami, a takav trend postavljaju mnoge javne i slavne ličnosti.

Na kraju, mnogo toga se vrti oko novca. Studije su pokazale da u SAD mladi usamljenici imaju zavidnu kupovnu moć. Na njima je relativno malo kreditnog bremena, pa rano počinju da troše novac na skupu odeću, orijentisani su na rekreaciju i na - putovanja.