Novo čistilište duše

NIKŠIĆ - Zablistao je krst Svetog Vasilija Ostroškog nad celim golijskim krajem, posebno Papovinom, na čijoj gredi od praznika Sabora svetog arhangela Mihaila stoji, šireći svoju svetlost do Gacka i Tvrdoša na zapadu, kao i prema Nikšiću i Ostroškoj svetinji, na istoku. Baš na tom kamenu, zastao je, svojevremeno, svetitelj, skrasio se pred naletom pomahnitalih aga i begova koje su palile Hercegovinom sve što su stizale. I taj njegov hod našao se na središtu puta od Tvrdoša do Ostroga.

Zahvaljujući bratstvu Papovića, svetiteljev krst impozantno deluje na ovoj vetrometini. Smešten na nadmorskoj visini od 1.020 metara, visine devet, a raspona 5,2 metara i težine 50 tona, deluje kao gorostas koji će oko sebe sabirati vernike i sledbenike puta ostroškog čudotvorca. Izgrađen je od armiranog betona, za samo mesec dana. Projektant je inženjer Kostadin Jegdić iz Gacka, dok je izvođač radova bilo preduzeće Nevesinjca Neđa Milanovića. Kompletan materijal iznošen je, više od 700 metara, uskim puteljkom, do vrha grede, na konjima. Za kratko vreme trebalo je izneti pesak, cement, skelu, građu.

- Verovali ili ne, konji su izneli čak 620 tovara! Bilo je naporno, jer je i visinska razlika bila značajna od podnožja do vrha, čak 110 metara - priča za "Novosti" projektant Jegdić. -Krst je postavljen na 1.020 metara nadmorske visine, koja je približno jednaka onoj na kojoj se nalazi ostroški krst.

Brojni vernici iz Nikšića, Golije, Banjana, Pive i Drobnjaka, ali i susedne Hercegovine, sjatili su se na praznik, u ponedeljak posle podne, kako bi uveličali ovu svetkovinu. Profesor dr Radivoje Papović, predsednik odbora za izgradnju krsta, u besedi je podsetio da nigde sila nije dugo vekovala, pa ni na ovim prostorima:

- Preko Golije i Duge uputi se svetitelj gradu Onogoštu (Nikšiću) da stoluje, gde je nekada bilo sedište nove eparhije. Izgnaše ga otud Turci kao iz Tvrdoša. Luča koju sveti Vasilije zaždi niko nije utulio! Ako je ostroška stena sveta planina, neka nam i ova greda sa krstom svetitelja zamiriše. Neka ovo mesto postane novo čistilište duše, srpskog okrepljenja i uzdignuća. Neka Papovića grede odišu mirom.

Da su se na ovom "graničnom" mestu između Crne Gore i Hercegovine rađali sveštenici, među kojima je bilo i glasovitih vojvoda, podsetio je Blažo Papović, član odbora:

- Ovaj čin smo dugo sanjali i dočekali.

Žitelji ovog lepog kraja među nikada nisu priznavali. Život prekogranični trajao je od kad je veka, bez obzira na globalna politička dešavanja. Crnogorci i Hercegovci, upućeni jedni na druge, tu vekovnu kopču ni na praznik Sabora svetog arhangela Mihaila nisu skrivali.