“Platije“ jače od Evropske unije

ATINA

OD STALNOG DOPISNIKA

„PLATIJE“ su već vekovima najvažnija mesta gde se odvija društveni život Grka. Mesto je samo promenilo ime. Svaki kraj ima tu svoju centralnu tačku, mermerom popločani plato, sa crkvom, najlepšim prodavnicama, nekoliko restorana „na glasu“, kafeima, baštama...

Svaki grad, varošica, selo ili kvart u megapolisima, posebno je brinuo o izgledu svoje „platije“. To je bila stvar časti i ponosa, jer se na ovom prostoru odvijao društveni život i donosile odluke od presudnog značaja za život zajednice.

„Platija“ je obeležavala glavne tokove društvenih kretanja. Tu su najugledniji ljudi, u direktnom kontaktu sa narodom, „oštrili“ svoje stavove, ne bi li ih verno zastupali tamo gde se donose odluke... Još iz Periklovog doba ostalo je da „ono što presudi platija vlast samo potvrđuje“.

Tokom napuštanja tradicije, abdicirala je i drahma.

Crne slutnje spustile su se na lica poslednjih bardova „platije“ koji su govorili: „odbacili smo korenje, a svaki jači vetar će rušiti stabla“... Uostalom, i glasnija priča ne bi se čula od buke građevinskih mašina. Nicale su velelepne građevine,luksuzni stanovi, dupleksi sa đakuzijima i kućnim solarijumima.

Grčka se upecala u mrežu sopstvenog rasipništva i organizacionog haosa. Pukla je, očigledno, najslabija karika evroeksperimenta.

Posle velikog uzleta i bolnog ateriranja, društvo sa „platije“ pomirljivo prima ponovo za svoje stolove zabludele biznismene. Život na zaboravljenim platijama je vaskrsao. Kao da se pola zemlje vratilo sa privremenog boravka u Briselu. Stolovi su opet puni.