SRBIJA štiti nacionalni, verski i kulturni identitet Srba u regionu i dijaspori. Na početku 21. veka moramo da definišemo nacionalnu strategiju, da politiku današnjice vodimo tako da ona obezbeđuje opstanak, budućnost, perspektivu. Svi koji su mislili da će moderna Srbija odustati od svog nacionalnog identiteta, nisu bili u pravu. Srbija štiti teritorijalni integritet svake države UN i samo tako stičemo moralni osnov da branimo teritoriju i naš integritet na Kosovu i Metohiji.

Ovo je, u subotu, na konstitutivnoj Skupštini dijaspore i Srba iz regiona, u Domu Narodne skupštine, poručio predsednik Srbije Boris Tadić. Sednicu, na kojoj se okupilo 45 delegata iz svih zemalja gde žive srpski iseljenici, Tadić je nazvao istorijskim događajem. A svim našim državljanima u rasejanju zahvalio se što sredstvima koje šalju u domovinu svojim najbližima pomažu i celoj zemlji. Njihovu pomoć nazvao je ekonomskim patriotizmom.

Osim novca koji putem doznaka šalju u Srbiji (a samo prošle godine stiglo je više od 5,5 milijardi dolara) i investiranja u privredu, od dijaspore se očekuje, moglo se čuti na ovom skupu, da budu ambasadori svoje zemlje. Da, kako je naglasila predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, pomognu u prevazilaženju predrasuda o Srbiji u inostranstvu. Ona je istakla da će u svemu tome pomoći Zakon o dijaspori.

- Iako nikada nije izvršen popis, procenjuje se da van granica Srbije živi više od 3,5 miliona naših državljana. Struktura je heterogena, jer su raznorodni i razlozi zbog kojih su ti ljudi odlazili - ocenila je Đukić-Dejanovićeva. - Sada imamo Skupštinu dijaspore koja može da nam pomogne da bolje sagledamo njihove zahteve i da se učvrste veze sa maticom.

Da nikada nije postojalo ovoliko elana i, za početak, bar dobre volje da se veze naroda u rasejanju i domovini ojačaju, složila se većina delegata koja je stigla iz svih krajeva sveta. Kažu, za sada je sve na papiru i izgleda dobro, ali tek će se videti koliko će u praksi novoosnovani organi dijaspore pomoći u rešavanju problema.

- Od Skupštine dijaspore očekujemo da više ne budemo građani drugog reda i da se uzajamno pomažemo sa maticom. Očekujemo pomoć u obrazovanju, da naša deca nauče srpski jezik. Nije bitno u kojoj državi žive, čiji pasoš nose, važno je da poznaju jezik i kulturu zemlje porekla - smatra Milisav Aleksić, predstavnik Srba iz Francuske.

Problemi dijaspore, prema rečima Violete Brakus, delegata iz Švajcarske, nisu ni zanemarljivi, niti jednostavni. Njihovo rešavanje će zavisiti umnogome od sposobnosti delegata i same srpske zajednice u dijaspori.

Ovaj dan, prema oceni Borislava Kapetanovića, delegata iz Beča, pokazuje da se menja odnos države prema dijaspori. Država, smatra on, konačno deluje ubedljivo u uveravanju da je ozbiljno shvatila probleme Srba u rasejanju.

Ministar dijaspore Srđan Srećković pokušao je da uveri predstavnike Srba iz rasejanja da je Srbija odlučnija nego ikad da „postavi temelj za odgovornu i dugoročnu politiku od koje će koristi imati i Srbija i svaki naš čovek ma gde živeo“.

- Srbija želi da bude stožer, tačka okupljanja celokupnog našeg rasejanja i zato se, čini mi se, kao nikada do sada, državni vrh nije ovako ozbiljno bavio tematikom dijaspore i Srba u regionu - ocenio je Srđan Srećković. - Naš cilj je da pokušamo da objedinimo sve snage našeg naroda, da ogromne potencijale našeg rasejanja iskoristimo za potrebe unutrašnje i spoljne politike i privrednog razvoja Srbije, ali i da ostvarimo istorijsko pomirenje različitih delova jednog istog naroda.

Osim delegata iz rasejanja, u Domu Narodne skupštine u subotu su, uz potpredsednike Vlade Ivicu Dačića i Božidara Đelića i ministre Nebojšu Bradića, Žarka Obradovića, Svetozara Čiplića i Milana Markovića, bili i predstavnici SPC i diplomatskog kora.


OTVORITI VRATA

DELEGATI iz Kanade, Mihajlo Majk Milićević i Zoran Đurčin, smatraju da Srbi iz rasejanja treba da imaju iste uslove za poslovanje u matici kao i u zemljama gde žive.

- Kao poslovnom čoveku bilo bi mi značajno da Srbija promeni zakone koji se tiču ulaganja - kaže Đurčin. - Potrebno je da matica otvori vrata šire, da garantuje ulaganja stranim investitorima.

Dodaje da je već dva puta bezuspešno probao da investira u

Srbiju, ali pokušaće ponovo.


PREDSEDNIK

Za prvog predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu na sednici je izabran Slavomir Gvozdenović, iz Rumunije. U izjavi za „Novosti“ izjavio je da veruje da dijaspora može da ima značajnu ulogu u evropskoj budućnosti Srbije.


ARGENTINA, EMIRATI I GRČKA

SONjA Mijailović delegat Srba iz Grčke, u kojoj živi oko 6.000 naših ljudi:

- Ovo je dobro zamišljena ideja, ali videćemo kako će da izgleda u praksi. Naš prvi ispit prema matici biće otvaranje dopunske škole, jer već tri godine ispunjavamo sve uslove, dobijamo mišljenja, ali škola se ne otvara. Važno je i da postavimo na zdrave noge odnose između matice i dijaspore, razvijemo nove i obnovimo izgubljene a prave veze, da brinemo o kolektivnim, a ne samo o ličnim interesima.


SAŠA Domazet delegat Srba sa Bliskog istoka:

- U Ujedinjenim Arapskim Emiratima tek smo počeli da se udružujemo. Ima nas oko 5.000. Sada pokušavamo da osnujemo školu srpskog jezika. Najveći problem Srba na Bliskom istoku je što ne postoji nejedan konzulat. Ambasada je samo u Egiptu, i tada moramo da putujemo kada nam treba pasoš.


LjILjANA Milović delegat za Južnu Ameriku, iz Argentine:

- U Južnoj Americi nas ima oko 100.000, ali to su uglavnom treća i četvrta generacija iseljenika. Ne znaju srpski, ali hoće da ga nauče. A veza sa maticom je važna da bi ljudi osetili da imaju na koga da se oslone. Južna Amerika može puno da pruži srpskoj privredi, a Srbija njoj da bude prolaz ka tržištu Rusije, na primer. Zato sam i došla sa delegacijom Argentinaca koja već pregovara sa domaćim privrednicima.