BRISEL - Evropu potresa problem sve starijeg stanovništva i nezaposlenosti, a kao deo rešenja Evropska komisija preporučuje kasniji odlazak u penziju, tako što bi zaposleni 2060. godine išli u penziju kada navrše 70 godina života.Duži radni staž je i jedan od zvaničnih ciljeva privredne i socijalne strategije Evropske unije do 2020.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izneo je sledeće podatke:

- Najmanje 75 odsto stanovnika u Evropskoj uniji, starosti između 18 i 64 godine, trebalo bi da bude zaposleno.

To je cilj do 2020. godine, od kojeg je Evropska unija veoma udaljena. Prosečni građanin EU u penziju odlazi kada napuni 60 godina, a to je bitno ranije nego u mnogim zemljama sveta.

Godine za odlazak u penziju postale su važna zajednička tema kada je izbila finansijska kriza u Grčkoj. Počela su da se vrše poređenja. Švedski ministar finansija Anders Borg oštro je kritikovao kada je objavljeno kakve privilegije imaju zaposleni u javnoj službi u Grčkoj, za odlazak u penziju:

- Jasno je da naše poreske platiše nisu spremne da plaćaju za Grčku, kada u toj zemlji ljudi sa četrdeset i pedeset godina odlaze u penziju. To uopšte ne dolazi u obzir!

Ni u Francuskoj situacija nije ništa bolja. Prosečno, muškarac u Francuskoj odlazi u penziju u 59. godini života.

Predsednik Nikola Sarkozi namerava da godine za odlazak u penziju podigne sa 60 na 62. Francuska je time daleko od Nemačke gde se u penziju odlazi sa 65 godina, a cilj je da se u penziju ide sa 67.

Španija je sebi postavila slične ciljeve. I u Velikoj Britaniji nova vlada planira kasniji odlazak u penziju, naročito za žene koje bi kroz koju godinu, kao i muškarci, morale da rade do 65. godine života.