Plata bira diplomu

BANjALUKA - Osim nezaposlenosti, Srpska ima i problem nedostatka visokoobrazovane radne snage, pa će Vlada RS u narednom periodu više raditi na poboljšanju kvalifikacione strukture radnika.

- Vlada je prepoznala problem nedostatka visokoobrazovane radne snage, to pitanje je obrađeno i u Strategiji zapošljavanja RS od 2010. do 2014. godine, koju je izradilo Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite RS, a istovremeno se radi na poboljšanju kvalifikacione strukture radnika kroz projekte sufinansiranja zapošljavanja pripravnika - rekla nam je Maja Radetić, portparol Ministarstva rada i boračko-invalidske zaštite RS.

Projektom angažovanja pripravnika predviđeno je da na području Srpske bude zaposleno 1.500 pripravnika, a za tu namenu je potrebno 15 miliona maraka. Projekat realizuje Zavod za zapošljavanje RS, Vlada RS obezbeđuje 60 odsto novca za plate pripravnika, a poslodavac 40 odsto.

Jedna od aktivnosti Vlade RS je i projekat sufinansiranja studenata deficitarnih zanimanja, kojim se želi povećati broj kadrova onih profila koji nedostaju RS.

U resornom ministarstvu smatraju da je nivo obrazovanja izuzetno bitan i zbog pronalaženja adekvatnog posla, bolje plate i radnog mesta, bržeg nalaženja posla i mogućnosti lakše prekvalifikacije, ali i mnogih drugih razloga.

Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić smatra da bi prvo trebalo da se utvrdi koja su to deficitarna zanimanja nakon čega bi Zavod za zapošljavanje RS i Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite RS trebalo da instaliraju instrumente za dokvalifikaciju odnosno prekvalifikaciju postojeće radne snage kako bi ona nakon tog procesa istog trenutka bila upotrebljiva na tržištu rada. Mišićeva smatra da bi Ministarstvo prosvete i kulture RS prilikom kreiranja upisnih politika za srednje, odnosno visoko obrazovanje, trebalo da se konsultuju sa poslodavcima i sindikatima kako bi se utvrdilo koja su to deficitarna zanimanja i na taj način učenici usmerili u pravcu stvaranja potrebne radne snage.

- Važno je konsultovati sindikate i poslodavce, što do sada nije urađeno, kako bi se egzaktno iskazale potrebe poslodavaca za određena zanimanja u naredne četiri ili osam godina. Tako se ne bi došlo do situacije da školujemo onaj kadar koji je skup, a koji je neupotrebljiv - rekla je za “Novosti” Mišićeva.

Govoreći o uticaju obrazovne strukture radnika na produktivnost i kvalitet rada, Mišićeva kaže da obrazovna struktura radnika nije uvek presudni faktor u produktivnosti rada.

- Pored obrazovane radne snage na produktivnost rada utiče i motivisanost radnika za posao koji obavlja. Poslodavcima ne može da bude izgovor da im nedostaje određeni profil radnika, jer oni često ne govore istinu. Jer, za određena zanimanja su radnici plaćeni mizerno i onda je logično da niko ne želi da se odluči za obavljanje tih poslova - rekla je Mišićeva.

NAJVIŠE TRGOVACA

PREMA podacima Zavoda za statistiku RS, u Srpskoj visokokvalifikovanih radnika ima 32.599, a najviše ih je zaposleno u obrazovanju i to 8.704, a zatim u državnoj upravi i odbrani - 7.306. U RS je najviše radnika sa srednjom stručnom spremom i to 84.616, a najviše su zaposleni u oblastima trgovine na veliko i trgovine na malo, popravci motornih vozila, motocikala i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo njih 19.117, u oblasti državne uprave i odbrani 11.122 i u prerađivačkoj industriji 17.268.

Više obrazovanje u Srpskoj ima 13.630 radnika, 4.222 niže, 9.124 je visokokvalifikovanih, 36.909 kvalifikovanih, 4.721 polukvalifikovani, te 15.480 nekvalifikovanih radnika.